„Alisa” u zemlji igre, premijerno u Sarajevu
Na sceni Narodnog pozorišta u Sarajevu će premijerno biti izveden balet „Alisa u zemlji čuda” na muziku Darje Janošević, za koji koreografiju potpisuje Aleksandar Saša Ilić, solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Novosadska publika je u petak uveče, na otvaranju 62. Sterijinog pozorja, Sašu ispratila ovacijama, baš kao i ceo ansambl baleta „Ko to tamo peva” . Nažalost, on se od zaista sjajne role Miška, koju igra punih 12 godina, oprašta u junu, kada će obeležiti i dve decenije umetničkog rada...
“To ne znači da se potpuno povlačim sa scene, i dalje ću igrati, ali ne više plesno i tehnički toliko zahtevne uloge kao što je Miško.
Meni je Miško na neki način obeležio karijeru i ovo je, verujem, pravi trenutak da se iz te uloge povučem i prepustim je nekom mlađem, a ja ću se sad daleko više posvetiti koreografskom i pedagoškom radu kao profesor Instituta za umetničku igru“, kaže Saša Ilić za „Dnevnik”.
Govoreći o premijeri baleta „Alisa u zemlji čuda”, Ilić kaže da roman Luisa Kerola daje uvek nove opcije i mogućnosti, pogotovo kada se, kako je istakao, neko apstraktnije ili konceptualnije bavi koreografijom, kao što je to slučaj u njegovim radovima.
“Direktorica baleta sarajevskog NP Belma Čečo Bakrač pokazala je veliku hrabrost otvarajući vrata koreografu koji radi potpuno drugačije od standarda na koje je navikao ansambla Narodnog pozorišta, koji se do sada nije suočio sa ovakvom vrstom savremenog plesnog izraza. U svakom slučaju, „Alisa...” nam je dala tu neophodnu koreografsku širinu koja daje igračima mogućnost plesne improvizacije, kao i prostor da prođu kroz novu praksu i steknu nova iskustva, meni kao koreografu da u osnovi dobijem ono što sam želeo, i na kraju da jedan nacionalni teatar na svom repertoaru ima dobru, ali potpuno drugačiju predstavu.
“Moje koreografije imaju izvorište u mašti, ali sam pri tome fokusiran na istraživanja koja izlaze iz okvira klasične discipline tela baletskog igrača”, kaže Ilić.
“Treba imati u vidu da je umetnička igra, a tu pogotovo mislim na savremeni plesni izraz, umetnost koja se najbrže razvija. Koliko su koreografske ideje otišle unapred u odnosu na ono što se trenutno radi kod nas dovoljno je da pogledamo samo malo dalje od regiona. S druge strane, i u nešto što je već toliko puta ponovljeno i viđeno inteligentan koreograf može da unese nešto novo ili da naizgled jednostavna rešenja učini dovoljno izazovnim i uzbudljivim. U svakom slučaju, ako to iskreno želimo i od toga ne bežimo, ceo život učimo, otvaramo neka nova vrata, a neka druga zatvaramo – kao ja sa Miškom“.
Govoreći o tome zašto se opredelio za „Alisu”, Saša Ilić na izvestan način parafrazira samu poruku Luisa Kerola: „Tražite hrabro, uporno i neprestano zapitano... I maštajte!”.
“Bio mi je potreban novi izazov posle „Soneta”, poslednje moje premijere, i pronašao sam ga u Kerolovoj začudnoj avanturi, u toj „Alisi”, toliko prepoznatljivoj, ali koja iznova i iznova nudi nove zagonetke. Uostalom, Alisa i nije najvažniji lik u mojoj predstavi, već je to – vreme, pa se zato balet i završava isto kao što je i počeo, san se nastavlja... U svakom slučaju, nisam se pokajao, naprotiv, što sam se odlučio za taj rizičan poduhvat prevođenja koreografskim jezikom u govor tela ove bajke za decu i odrasle – odrasle koji su u sebi sačuvali dečiju radoznalost i verovanje da je sve moguće ako je želja jaka. Verujte u snove, maštajte a pre svega živite, to je, uostalom, i skrivena ideja „Alise...””.
M. Stajić