„Алиса” у земљи игре, премијерно у Сарајеву
На сцени Народног позоришта у Сарајеву ће премијерно бити изведен балет „Алиса у земљи чуда” на музику Дарје Јаношевић, за који кореографију потписује Александар Саша Илић, солиста балета Народног позоришта у Београду. Новосадска публика је у петак увече, на отварању 62. Стеријиног позорја, Сашу испратила овацијама, баш као и цео ансамбл балета „Ко то тамо пева” . Нажалост, он се од заиста сјајне роле Мишка, коју игра пуних 12 година, опрашта у јуну, када ће обележити и две деценије уметничког рада...
“То не значи да се потпуно повлачим са сцене, и даље ћу играти, али не више плесно и технички толико захтевне улоге као што је Мишко.
Мени је Мишко на неки начин обележио каријеру и ово је, верујем, прави тренутак да се из те улоге повучем и препустим је неком млађем, а ја ћу се сад далеко више посветити кореографском и педагошком раду као професор Института за уметничку игру“, каже Саша Илић за „Дневник”.
Говорећи о премијери балета „Алиса у земљи чуда”, Илић каже да роман Луиса Керола даје увек нове опције и могућности, поготово када се, како је истакао, неко апстрактније или концептуалније бави кореографијом, као што је то случај у његовим радовима.
“Директорица балета сарајевског НП Белма Чечо Бакрач показала је велику храброст отварајући врата кореографу који ради потпуно другачије од стандарда на које је навикао ансамбла Народног позоришта, који се до сада није суочио са оваквом врстом савременог плесног израза. У сваком случају, „Алиса...” нам је дала ту неопходну кореографску ширину која даје играчима могућност плесне импровизације, као и простор да прођу кроз нову праксу и стекну нова искуства, мени као кореографу да у основи добијем оно што сам желео, и на крају да један национални театар на свом репертоару има добру, али потпуно другачију представу.
“Моје кореографије имају извориште у машти, али сам при томе фокусиран на истраживања која излазе из оквира класичне дисциплине тела балетског играча”, каже Илић.
“Треба имати у виду да је уметничка игра, а ту поготово мислим на савремени плесни израз, уметност која се најбрже развија. Колико су кореографске идеје отишле унапред у односу на оно што се тренутно ради код нас довољно је да погледамо само мало даље од региона. С друге стране, и у нешто што је већ толико пута поновљено и виђено интелигентан кореограф може да унесе нешто ново или да наизглед једноставна решења учини довољно изазовним и узбудљивим. У сваком случају, ако то искрено желимо и од тога не бежимо, цео живот учимо, отварамо нека нова врата, а нека друга затварамо – као ја са Мишком“.
Говорећи о томе зашто се определио за „Алису”, Саша Илић на известан начин парафразира саму поруку Луиса Керола: „Тражите храбро, упорно и непрестано запитано... И маштајте!”.
“Био ми је потребан нови изазов после „Сонета”, последње моје премијере, и пронашао сам га у Кероловој зачудној авантури, у тој „Алиси”, толико препознатљивој, али која изнова и изнова нуди нове загонетке. Уосталом, Алиса и није најважнији лик у мојој представи, већ је то – време, па се зато балет и завршава исто као што је и почео, сан се наставља... У сваком случају, нисам се покајао, напротив, што сам се одлучио за тај ризичан подухват превођења кореографским језиком у говор тела ове бајке за децу и одрасле – одрасле који су у себи сачували дечију радозналост и веровање да је све могуће ако је жеља јака. Верујте у снове, маштајте а пре свега живите, то је, уосталом, и скривена идеја „Алисе...””.
М. Стајић