Robin Hud u šumarku kraj Tise

U Srbiji je streličarstvo stagniralo i jer je domaći zakon, kao nigde u svetu, doskora luk i strelu tretirao kao oružje, pa i znatno otežavao nabavku opreme. Od onomad se na severu Vojvodine aktiviralo više streličarskih klubova, među kojima i „Kanjiža“, koje radi tri godine, a predsednik kluba Čaba Đerkeš ponosno naglašava da imaju članove svih uzrasta.

Na prostoru kampa na Štrandu kraj Tise održano je treće takmičenje, a okupilo je više od 40 učesnika iz šest klubova iz Vojvodine i Mađarske. Bečejsko je sutradan na imanju dvorca Fantast u disciplini fild – poljskog streličarstva, okupilo 70 učesnika iz 16 klubova Srbije, koji su gađali na distancama od pet do 60 metara. Potpredsednik Udruženja streličara Kanjiže Reže Nađ Horti objašnjava da je njihovo nadmetanje više fokusirano na veštinu gađanja. Mete su udaljene 12 do 20 metara, svako „ispali” po tri strele, u dva kruga. Postoji više vrsta takmičenja, od olimpijskih, pa do 3D, gde se gađaju oblici životinja, a u jednom na otvorenom i, recimo, simulacije konja i sličnih pokretnih meta.

„To su tradicionalna nadmetanja zadovoljstava, gde ljudi pre svega dolaze da se druže i pokažu svoju veštinu“, napominje Tibor Horvat iz kikindskog „Kentaura”.

Drago mu je što je streličartsvo sve popularnije u našoj zemlji. Njegov „Kentaur” postoji tek dve godine, a već ima oko 40 članova, uspešnih na državnim prvenstvima u pionirskoj i juniorskoj konkurenciji.

„U Vojvodini je trenutno petnaestak klubova, a u Srbiji oko 40. Streličartsvo se tradiconalno „primilo” u mestima gde su klubovi postojali i pre, a sve su bolji klubovi iz Novog Sada i Bečeja. Vrlo su  kvalitetni u sredinama kao Kanjiža, gde je najzastupljenija pre svega tradicionalna varijanta. Aktivni su streličari u Horgošu, zapažen je klub iz Stare Moravice, kraj Bačke Topole, zatim iz Kupusine i drugih mesta“, kaže Horvat.

Napominje da se doskoro nabavka luka i strele morala prijavljivati policiji pa je mnoge odbijala dosadna papirologija.

„Od lane važi novi zakon, po kojem se luk i strela i dalje smatraju oružjem, ali se ne mora tražiti dozvola za nabavku, niti prijaviti posedovanje. A naši streličari postižu sve bolje rezultate, pa i međunarodne. Karolj Koroknai iz Temerina je osvojio šesto mesto u „ber bou” na Svetskom prvenstvu, što je izuzetno veliki rezultat. Zamalo smo imali i olimpijca, kome je jedan krug nedostajao za normu za odlazak u Rio“, dodaje naš sagovornik.

Pogodno je streličarstvo za muškarce i žene bilo kojeg doba i fizičkih predispozicija. Veoma je individualni sport, a po uveravanju poklonika, najteže je pobediti samog sebe: postoje meta i streličar, između je prazan prostor, pa sve zavisi od oštrog oka i veštine.

Preko cele godine se lukovi i strele razapinju na otvorenim terenima za to predviđenim, a zimi se vežba i u zatvorenom prostoru. Uz neophodne mere bezbednosti, streličarstvo je moguće i u „domaćoj radinosti”, u dvorištu ili čak kući.

Istina, oprema nije baš jeftina, ali Petar Biro iz Stare Moravice nema problema jer je izrađuje u svojoj manufakturi. A ima je za svačiji yep, ko koliko hoće i može da izdvoji. Nekome je dovoljna i ona od sto evra, dok sofisticiranija košta i do

2.000! Osim Petra, u poslednjih nekoliko godina se aktiviralo još proizvođača u Srbiji jer se streličarstvo omasovljuje.

Peter je i čelnik Kluba „Bačer” iz Stare Moravice sa 60 članova (nosi ime potoka koji teče kroz selo), Bajše, Malog Iđoša i Pačira.

On se za lukove i strele zainteresovao još kad se igrao kauboja i Indijanaca ili imitirao nekrunisanog kralja Šervudske šume Robina Huda. Na svim nastupima odeven je u tradiconalno mađarsko streličarsko „ruho”, u kakvom se nekad išlo u boj.

„Kao i svaku veštinu, i streličartsvo treba marljivo trenirati“,  podvukao je Peter.

Imaju takmičare od šestogodišnjaka pa do veterana. Najstariji je nastavnik u penziji Lajoš Satmanj (72).

„Važno je oko sokolovo, s kojim idemo na takmičenja po Srbiji, Austriji i Mađarskoj“, kaže Peter.

 Milorad Mitrović