Stendap komedija- rat protiv sebe i publike
Dva ključna straha koja treba prevazići da bi se neko bavio stendap komedijom su prvi izlazak na binu i strah da se niko neće nasmejati priči, prvo je što su na radionici za početnike održanoj u Američkom kutku, ispričali naši stendap komičari Srđan Jovanović i Dušan Varničić. Oni su ispričali detalje svojih prvih izlazaka pred publiku, a govorili su i o izazovima koji ih i danas prate, iako se već godinama bave tim poslom.
Kao najčešća pitanja mladih kolega i onih koji bi da se oprobaju u stendap nastupu, oni su izdvojili „Kako je prvi put izaći na binu?“, „Kako napisati prvih pet minuta?“ i „Šta raditi ako se niko ne smeje?“ i posebno govorili o tome.
"Počeo sam da se bavim stendapom onako iz hobija jer ne postoji škola za stendap i zbog toga se možda i malo teže to razvija u Srbiji, pa sam se razvijao kroz nastupe. Na prvom nastupu sam se osećao kao zec pred čoporom vukova i nastup je bio katastrofalan, a najsmešnije je što nisam ni znao šta je to stendap, već sam odlazio na veče otvorenog mikrofona u Beogradu", prisetio se Dušan Varničić, mlada nada srpskog stendapa, svojih početaka i rekao da u tih pet minuta koliko je trajao nastup ne zna da li je jednu dobru šalu ispričao.
Ali kako je rekao svideo mu se osećaj da bude na bini i tada je shvatio da želi time da se bavi, a voli i što nije repetativan posao, već se svaki put izlazi pred nove ljude.
"Ista fora kod različite publike prolazi na drugačiji način pa zbog toga ovu profesiju prati adrenalin i ne bih ovu profesiju menjao ni za šta", kaže Varničić.
Prema njegovim rečima, da bi se neko bavio stendapom, mora imati talenta, jer ne može time da se bavi osoba koja nema nikakav smisao za humor, a posle toga kao i kod svega drugog u životu presudan je rad.
"U početku mi se dešavalo da se niko ne nasmeje i onda se na bini umesto predviđenih petnaest minuta zadržim sedam. Ali vremenom naučiš da nastaviš dalje i sve manje mi se dešava da se baš niko ne nasmeje", istakao je Varničić.
On kaže da su muško - ženski odnosi neiscrpan izvor smeha i da takve teme uvek pogađaju i dodao da šta god da pričaš važno je da to znaš da izneseš na pravi način i da preneseš emociju.
Iako je završio turizam u Novom Sadu, poslednje dve godine živi isključivo od stendapa i zaključio da je to isto kao i da si autolimar - ako si u tome dobar ili među najboljima, onda je sigurno da od toga možeš i da živiš.
Glumac i prvi stendap komičar u Srbiji Srđan Jovanović je rekao da ne može nikog ništa da nauči, ali može da prenese pouku i poruku iz svog iskustva.
"Pošto sam poslednjih dvadeset godina profesionalni glumac pa sam u jednom momentu shvatio da treba da se bavim stendap komedijom, moj prvi nastup je bio 2009. u Bitef teatru i prvi put sam nešto što sam pisao prethodnih pet meseci izveo javno", rekao je Jovanović i našalio se da je u tom trenutku jednako bio spreman i na paradajz u glavu i na aplauz. Međutim, završilo se aplauzom, kao jedno lepo iskustvo. On je rekao da ga je komedija oduvek zanimala pa je iskoristio to što se u Srbiji skoro niko nije bavio stendapom kada je on počinjao da ulazi u te vode. Prema njegovom mišljenju, politika ovde dobro prolazi kada je reč o temama koje su ljudima smešne i dodao da to prolazi i u regionu.
"Za jedan ozbiljan nastup potrebno je skoro godinu dana rada i za sedam godina koliko se ovim bavim imam spremna dva celovečernja nastupa. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, ljudi su me često pitali hoće li sledećeg ponedeljka biti nova predstava jer ne shvataju koliko je teško spremiti jedan jedini nastup", kazao je Jovanović i istakao da vremenom dobijete taj “poremećaj ličnosti” pa u svemu krenete da tražite foru i humor.
Ukoliko se desi da se niko ne smeje, njegov savet za mlade komičare je da se vrate za sto i da iznova pišu scenario, ali ako se desi da se na šest različitih nastupa niko ne nasmeje onda jednostavno treba odustati jer znači da niste rođeni za to.
Katarina Bačkalić