Nagrade Otu Tolnaiju, Raduloviću i Dražiću
Ako se složimo sa konstatacijom akademika Imrea Borija da je posle istorijskih promena 1918, odnosno u dvedesetim i početkom tridesetih godina prošlog veka, Kornel Senteleki odigrao najmarkantniju i najistaknutiju ulogu u razvoju književnosti ovdašnjih Mađara, jer je bio izvanredan pesnik, romansijer, esejista, dramski pisac, likovni kritičar, kao i urednik tada najuglednijeg književnog časopisa Kalangya (Snop), onda to isto možemo reći o Otu Tolnaiju, jer i njega krase – samo trideset godina kasnije – iste književne vrline, rekao je, uručujući Tolnaiju Nagradu za životno delo Društva književnika Vojvodine, predsednik DKV Đeze Bordaš.
Tolnai je, naime, početkom šezdesetih postao lučonoša avangardne književnosti vojvođanskih Mađara, i kao urednik čuvenog časopisa „Symposion“ i kao autor koji je ostavio trag u mnogim umetničkim formama, od dadaizma do bit-književnosti, živeći, kako je to rekao Bordaš, „od eksperimentalnog romana do drame, od autobiografskih novela do nadrealističkih poetskih zapisa“.
Tolnai je krenuo od slobodnih asocijacija i kroz impresionističke slike došao do direktnog govora jakog poetičnog senzibiliteta, ukazao je Bordaš.
Rezimirajući Tolnaijev spisateljski opus, predsednik DKV je naveo petnaestak originalnih pesničkih zbirki, među kojima i dve dečje, zatim desetak proznih knjiga, romana, novela, eseja, likovnih kritika...
Oprobao se i u mnogim dramskim tekstovima, među kojima pamtimo „Bajerov apsirin“ u režiji Mikloša Janče i izvođenju Katalin Ladik, zatim „Rasprodaju“, kao i „Brilijant“, koji se od nastanka igraju ne samo u Ujvideki sinhazu, nego i na scenama pozorišta u Mađarskoj, naveo je Bordaš.
Na srpski jezik je prevedeno desetak Tolnaijevih knjiga, a prevodili su ga Danilo Kiš, Judita Šalgo, Arpad Vicko, Sava Babić...
Prevođen je, inače, i na francuski, nemački, danski i poljski. Podsetio je na kraju Bordaš da je Tolnai bio poslednji predsednik Saveza književnika Jugoslavije pre raspada zajedničke nam države, te da je član srpskog PEN-a, kao i mađarske Akademije književnosti i umetnosti.
Ovako skandaloznom piscu, kakav sam, zaista je skandal dati nagradu za životno delo. I ja nemam drugog izbora nego da je prihvatim, i to pun osećanja, iako znam da je i to što je prihvatam – skandal. Ali, kao što rekoh, nemam izbora nego da teturam iz jednog skandala u drugi – rekao je uz osmeh Tolnai zahvaljujući se na priznanju DKV, pri tome zapravo aludirajući na naslov „Skandal“, svojevrstan lajtmotiv prvog ciklusa pesama u obimnoj poetskoj zbirci „Nije lako“, koju je upravo završio, a koja će obuhvatiti stihove napisane između 2001. i 2017. godine.
Nagrada za prevod godine uručena je Relji Dražiću za prevod sa nemačkog jezika dva romana Edena fon Horvata – „Omladina bez boga“ i „Dete našeg doba“ - dok je Nagradu za najbolju knjigu u 2016. dobio novosadski pesnik, esejista i antologičar Selimir Radulović, i to za poetsku zbirku „Senka osmog eona“ kojom nastavlja lirski dijalog sa hrišćanstvom i Svetim pismom. Primajući nagradu, Radulović je rekao da „nije slučajno došao do predmeta svoga pevanja“.
Rad na ikoni, to je poznato, ne poverava se onima koji će je razobličiti i obeščastiti. Moja se pesma iznedrila tek onda kada sam se, šireći hristološke vidike, prepustio verodostojnom vremenu zvezda i lakom i prijatnom mirisu smirenja. Lepota se, dakle, spušta ozgo, a poezija, kao i ljudska duša, sija iznutra i ogledalo je slave Njegove, kazao je Radulović.
M. Stajić