Награде Оту Толнаију, Радуловићу и Дражићу
Ако се сложимо са констатацијом академика Имреа Борија да је после историјских промена 1918, односно у дведесетим и почетком тридесетих година прошлог века, Корнел Сентелеки одиграо најмаркантнију и најистакнутију улогу у развоју књижевности овдашњих Мађара, јер је био изванредан песник, романсијер, есејиста, драмски писац, ликовни критичар, као и уредник тада најугледнијег књижевног часописа Kalangya (Сноп), онда то исто можемо рећи о Оту Толнаију, јер и њега красе – само тридесет година касније – исте књижевне врлине, рекао је, уручујући Толнаију Награду за животно дело Друштва књижевника Војводине, председник ДКВ Ђезе Бордаш.
Толнаи је, наиме, почетком шездесетих постао лучоноша авангардне књижевности војвођанских Мађара, и као уредник чувеног часописа „Symposion“ и као аутор који је оставио траг у многим уметничким формама, од дадаизма до бит-књижевности, живећи, како је то рекао Бордаш, „од експерименталног романа до драме, од аутобиографских новела до надреалистичких поетских записа“.
Толнаи је кренуо од слободних асоцијација и кроз импресионистичке слике дошао до директног говора јаког поетичног сензибилитета, указао је Бордаш.
Резимирајући Толнаијев списатељски опус, председник ДКВ је навео петнаестак оригиналних песничких збирки, међу којима и две дечје, затим десетак прозних књига, романа, новела, есеја, ликовних критика...
Опробао се и у многим драмским текстовима, међу којима памтимо „Бајеров апсирин“ у режији Миклоша Јанче и извођењу Каталин Ладик, затим „Распродају“, као и „Брилијант“, који се од настанка играју не само у Ујвидеки синхазу, него и на сценама позоришта у Мађарској, навео је Бордаш.
На српски језик је преведено десетак Толнаијевих књига, а преводили су га Данило Киш, Јудита Шалго, Арпад Вицко, Сава Бабић...
Превођен је, иначе, и на француски, немачки, дански и пољски. Подсетио је на крају Бордаш да је Толнаи био последњи председник Савеза књижевника Југославије пре распада заједничке нам државе, те да је члан српског ПЕН-а, као и мађарске Академије књижевности и уметности.
Овако скандалозном писцу, какав сам, заиста је скандал дати награду за животно дело. И ја немам другог избора него да је прихватим, и то пун осећања, иако знам да је и то што је прихватам – скандал. Али, као што рекох, немам избора него да тетурам из једног скандала у други – рекао је уз осмех Толнаи захваљујући се на признању ДКВ, при томе заправо алудирајући на наслов „Скандал“, својеврстан лајтмотив првог циклуса песама у обимној поетској збирци „Није лако“, коју је управо завршио, а која ће обухватити стихове написане између 2001. и 2017. године.
Награда за превод године уручена је Рељи Дражићу за превод са немачког језика два романа Едена фон Хорвата – „Омладина без бога“ и „Дете нашег доба“ - док је Награду за најбољу књигу у 2016. добио новосадски песник, есејиста и антологичар Селимир Радуловић, и то за поетску збирку „Сенка осмог еона“ којом наставља лирски дијалог са хришћанством и Светим писмом. Примајући награду, Радуловић је рекао да „није случајно дошао до предмета свога певања“.
Рад на икони, то је познато, не поверава се онима који ће је разобличити и обешчастити. Моја се песма изнедрила тек онда када сам се, ширећи христолошке видике, препустио веродостојном времену звезда и лаком и пријатном мирису смирења. Лепота се, дакле, спушта озго, а поезија, као и људска душа, сија изнутра и огледало је славе Његове, казао је Радуловић.
М. Стајић