Oprez domaćih dobavljača zbog krize Agrokora
Dugovi koji potresaju koncern „Agrokor” već duže su dežurna tema na privrednim skupovima u regionu. Planovi za restrukturiranje kompanije su poznati, stigao je i novi menadžment-tim.
Dugovanja veća od šest milijardi evra ne mogu se rešiti preko noći. Od raspleta strepe zaposleni u svim delovima koncerna i dobavljači koji čekaju novac za isporučene usluge. Svi bi da znaju na čemu su, odnosno šta ih očekuje. Nešto jasnije trebalo bi da bude posle Uskrsa: Privredna komora Srbije najavila je da će se pod njenim pokroviteljstvom održati sastanak svih dobavljača „Merkatora S”.
Za razliku od naših dobavljača koje sastanak tek čeka, oni u Hrvatskoj su mnogo nestrpljiviji. Organizovali su se i objavili da samo oni upumpavaju novac u „Agorkor”. Traže rešenje za plaćanje u roku od 24 časa. Hrvatskim medijima su najavili da će, ukoliko se rešenje ne nađe, početi blokada računa i prinudna naplata.
Nešto dobrih vesti stiglo je ovih dana za naše dobavljače od glavnog ekonomiste Svetske banke za Srbiju Lazara Šestovića. On je na konferenciji za medije objasnio da ta institucija smatra da za srpske dobavljače ne postoji opasnost jer pravna lica koja nemaju dugovanja mogu nastaviti uobičajeno da posluju.
A gde su hipoteke?
Međunarodni konsultant Milan Kovačević smatra da je lako moguće da nas iznenađenja u slučaju hrvatskog koncerna tek čekaju. Kompanije koje pod njegovim okriljem posluju kod nas su odvojena pravna lica. Međutim, lako je moguće da je za pojedine kredite koje je „Agorkor” uzimao kod banaka i neka od srpskih kompanija opterećena hipotkom. Da li, kako i koliko – saznaće se ako banka-poverilac dođe da naplati ta dugovanja prinudnim putem.
„Ne očekujemo značajniji uticaj u Srbiji. Situacija kod nas u vezi s „Agrokorom” nije na takvom nivou da bi to zahtevalo finansijsku intervenciju države“ kazao je Šestović.On je objasnio da je važno da hrvatska vlada bude aktivna u rešavanju problema „Agrokora” da bi se dobila prava slika stanja duga i potraživanja u Koncernu. Istovremeno, pohvalio je Vladu Srbije da je na vreme pokrenula razmatranje problema te posledice do kojih bi moglo doći po dobavljače u Srbiji.
Smirujući ton imao je i prvi čovek Erste banke u Srbiji Slavko Carić, koji je rekao da su delovi koncerna koji posluju kod nas samostalna pravna lica koja uspešno rade te da verovatno finansijski problemi „Agrokora” neće uticati na njih. Pre nego što je dužnička bomba „Agrokor” eksplodirala u Hrvatskoj, dobavljači iz Srbije – a njih je oko 150 – žalili su se da im „Agrokor” robu plaća posle 210 dana.
S koncernom sarađuje domaća industrija mesa „Matijević”. Vlasnik Petra Matijević nedavno je objasnio da je Todorić svoje carstvo širio preko leđa dobavljača. Odugovlačio je s plaćanjem, a duguje im i sada. Smatra da će „Agrokor” opstati, ali da će baš dobavljači biti prinuđeni na to da gase radna mesta zbog teškoća s kojima će se susretati.
Jedan od dobavljača čije robe ni sada ne manjka u trgovinskom lancu „Idea” iz konzorcijuma „Agrokor” u Srbiji je Apatinska pivara. Oni za „Dnevnik” kažu da nastavljaju saradnju sa svim kupcima na isti način kao i do sada. Negovaće partnerske odnose sa svima, svakodnevne aktivnosti realizuju po planu. Prioritet im je dobra saradnja sa svim partnerima u okviru industrije u kojoj posluju.
U međuvremenu su se dogodile promene u koncernu. Po najavama od pre nekoliko dana proces restrukturiranja preuzeo je Antonio Alvarez iz konsultantske kuće „Alvarez i Maršal”. Promene nisu zaobišle ni „Konzum”, što je u bivšoj republici SFRJ pandan „Idei”. Tu je na čelo došao Teo Vujičić, koji je još pre nekoiko dana bio na čelu Uprave fabrike „Dijamant” iz Zrenjanina.
D. Vujošević