Опрез домаћих добављача због кризе Агрокора
Дугови који потресају концерн „Агрокор” већ дуже су дежурна тема на привредним скуповима у региону. Планови за реструктурирање компаније су познати, стигао је и нови менаџмент-тим.
Дуговања већа од шест милијарди евра не могу се решити преко ноћи. Од расплета стрепе запослени у свим деловима концерна и добављачи који чекају новац за испоручене услуге. Сви би да знају на чему су, односно шта их очекује. Нешто јасније требало би да буде после Ускрса: Привредна комора Србије најавила је да ће се под њеним покровитељством одржати састанак свих добављача „Меркатора С”.
За разлику од наших добављача које састанак тек чека, они у Хрватској су много нестрпљивији. Организовали су се и објавили да само они упумпавају новац у „Агоркор”. Траже решење за плаћање у року од 24 часа. Хрватским медијима су најавили да ће, уколико се решење не нађе, почети блокада рачуна и принудна наплата.
Нешто добрих вести стигло је ових дана за наше добављаче од главног економисте Светске банке за Србију Лазара Шестовића. Он је на конференцији за медије објаснио да та институција сматра да за српске добављаче не постоји опасност јер правна лица која немају дуговања могу наставити уобичајено да послују.
А где су хипотеке?
Међународни консултант Милан Ковачевић сматра да је лако могуће да нас изненађења у случају хрватског концерна тек чекају. Компаније које под његовим окриљем послују код нас су одвојена правна лица. Међутим, лако је могуће да је за поједине кредите које је „Агоркор” узимао код банака и нека од српских компанија оптерећена хипотком. Да ли, како и колико – сазнаће се ако банка-поверилац дође да наплати та дуговања принудним путем.
„Не очекујемо значајнији утицај у Србији. Ситуација код нас у вези с „Агрокором” није на таквом нивоу да би то захтевало финансијску интервенцију државе“ казао је Шестовић.Он је објаснио да је важно да хрватска влада буде активна у решавању проблема „Агрокора” да би се добила права слика стања дуга и потраживања у Концерну. Истовремено, похвалио је Владу Србије да је на време покренула разматрање проблема те последице до којих би могло доћи по добављаче у Србији.
Смирујући тон имао је и први човек Ерсте банке у Србији Славко Царић, који је рекао да су делови концерна који послују код нас самостална правна лица која успешно раде те да вероватно финансијски проблеми „Агрокора” неће утицати на њих. Пре него што је дужничка бомба „Агрокор” експлодирала у Хрватској, добављачи из Србије – а њих је око 150 – жалили су се да им „Агрокор” робу плаћа после 210 дана.
С концерном сарађује домаћа индустрија меса „Матијевић”. Власник Петра Матијевић недавно је објаснио да је Тодорић своје царство ширио преко леђа добављача. Одуговлачио је с плаћањем, а дугује им и сада. Сматра да ће „Агрокор” опстати, али да ће баш добављачи бити принуђени на то да гасе радна места због тешкоћа с којима ће се сусретати.
Један од добављача чије робе ни сада не мањка у трговинском ланцу „Идеа” из конзорцијума „Агрокор” у Србији је Апатинска пивара. Они за „Дневник” кажу да настављају сарадњу са свим купцима на исти начин као и до сада. Неговаће партнерске односе са свима, свакодневне активности реализују по плану. Приоритет им је добра сарадња са свим партнерима у оквиру индустрије у којој послују.
У међувремену су се догодиле промене у концерну. По најавама од пре неколико дана процес реструктурирања преузео је Антонио Алварез из консултантске куће „Алварез и Маршал”. Промене нису заобишле ни „Конзум”, што је у бившој републици СФРЈ пандан „Идеи”. Ту је на чело дошао Тео Вујичић, који је још пре некоико дана био на челу Управе фабрике „Дијамант” из Зрењанина.
Д. Вујошевић