ŽIVOTNA BITKA ZA PLODNOST ZEMLJIŠTA: Kako jedan projekat može da promeni budućnost poljoprivrede u Srbiji!
PSS „Poljoprivredna stanica” d.o.o je od aprila 2024. godine započela jednogodišnji projekat „ Unapređenje biljne proizvodnje kroz kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i praćenje sprovođenja preporuka i saveta”, koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Cilj Projekta je kontrola plodnosti obradivog zemljišta i praćenje sprovođenja preporuka i saveta za pravilnu primenu mineralnih i organskih đubriva. Ispitivanje je obuhvatilo utvrđivanje pH vrednosti zemljišta, sadržaja kalcijum karbonata, humusa u zemljištu, sadržaj ukupnog azota i lakopristupačnog fosfora i kalijuma.
U projektu su učestvovala registrovana poljoprivredna gazdinstva Južnobačkog okruga i to opština: Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Novi Sad, Petrovaradin, Sremski Karlovci, Temerin i Titel.
Ispitano je 4.500 uzoraka zemljišta, a svako registrovano gazdinstvo imalo je pravo na četiri besplatna uzorka. Analize su pokazale prilično heterogene osobine zemljišta. Od pH vrednosti zemljišta zavisi odabir kultura i primena mineralnih đubriva, a ispitivanja su pokazala veliku varijabilnost koja se kreće u rasponu od jako kisele do slabo alkalne.
Azot unositi sukcesivno
Azot, jedan od najznačajnijih makroelemenata u biljnoj proizvodnji, treba pratiti tokom čitave vegetacije. Zbog specifičnog ponašanja u zemljištu (migracije, volatizacije...) preporuka za azot obuhvata sukcesivan unos tokom vegetacije kod ratarskih i voćarskih kultura.
U praksi se preporučuje kontrola azota preko N-min metode, kao najpouzdanije za utvrđivanje potrebne količine azota za osnovno, predsetveno đubrenje ili prihranu ozimih useva.
Sadržaj kalcijum karbonata varira od slabo do jako karbonatnih zemljišta sa sadržajem ovog elementa višim od 20 odsto, što predstavlja ograničavajući faktor za gajenje useva. To je važan parametar kod gajenja višegodišnjih kultura, voćnjaka i vinograda. Najveći procenat uzoraka pripada klasi humusnih zemljišta, uz znatan udeo i slabo humusnih. Za poljoprivrednu proizvodnju najznačajnije povećanje humusa postiže se zaoravanjem žetvenih ostataka i unošenjem organskog đubriva, koje ima produženo delovanje. Za razliku od mineralnih đubriva, kod organskih su zastupljeni svi makroelementi, kao i mikroorganizmi, pri čemu se pojačava aktivnost bakterija tipa azotofiksatora, amonifikatora i sličnih.
Sadržaj lakopristupačnog fosfora varira od minimalnih 2,7 mg/100 g zem, do maksimalnih 172 mg/100 g zem. Na parcelama sa vrlo visokim do štetnim sadržajem fosfora preporučen je izostanak primene u naredne 2-3 godine uz kontrolu mikroelemenata, dok je na parcelama sa smanjenim sadržajem preporučen povećan unos fosfornih đubriva.
Sadržaj lakopristupačnog kalijuma takođe varira od minimalnih 4 mg/100 g zem. do maksimalnih 114 mg/100 g zem. Na zemljištima sa niskim sadržajem preporučen je povećan unos mineralnih đubriva na bazi kalijuma i preporučene su formulacije sa dominatnim sadržajem kalijuma. Na parcelama sa vrlo visokim do štetnim sadržajem kalijuma data je preporuka za izostanak primene u periodu od 1-3 godine.
Zaključeno je da je Kontrola plodnosti zemljišta neophodna, jer utiče na nalaženje najpovoljnijih mera popravke agrohemijskih svojstava zemljišta, racionalizuje upotreba mineralnih đubriva, smanjuje troškove proizvodnje i, najvažnije, na pravilan način utiče na zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao i zaštitu životne sredine.