Rudna renta za deceniju „kopanja” 170 miliona evra

U Srbiji trenutno 132 privredna subjekta eksploatišu mineralne sirovine shodno izdatim odobrenjima i obveznici su plaćanja naknade. Od tog broja, 30 preduzeća ima odobenje ali ne obavljaju rudarske radove, 11 je u postupku privatizacije, 15 je u stečaju i 12 u stečajnom postupku putem reorganizacije i donošenja rešenja o usvajanju Unapred pripremljenog plana reorganizacije – UPPR-a od privrednih sudova. Ukupan dug tih preduzeća državi na osnovu naknade, koji čine osnovni dug i kamata na dan 15. decembar 2016. godine, iznosi 624,37 miliona dinara.

 

Veliki deo tih preduzeća koja koriste mineralne sirovine i geotermalne resurse Srbije nije u stanju da plaća naknade, zbog čega je Vlada Srbije na poslednjoj sednici donela izmenu Uredbe o načinu plaćanja tako što je udvostručila broj rata na koje oni mogu da izmire obaveze prema državi, a kod onih koji plaćaju manje iznose – 12 mesečnih rata.

 

Inače, od decembra 2006. godine do kraja 2015. na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa uplaćeno je ukupno 22 milijarde dinara, a najveća uplata bila je 2014. godine – 7,2 milijardi.

 

U obrazloženju usvojene Uredbe navodi se da se javila potreba za produženjem rokova zbog toga što neki privredni subjekti koji koriste mineralne sirovine i geotermalne resurse imaju problem s nelikvidnošću i nisu bili u mogućnosti da redovno izmiruju obaveze po osnovu naknade. Na taj način će se omogućiti podnošenje zahteva za plaćanje na rate i u narednom periodu, uzevši u obzir specifičnost obavljanja delatnosti nosioca eksploatacije koji su podložni uticaju tržišta, pad cena metala na svetskoj berzi, pad investicione delatnosti i opštu nelikvidnost koja prati prerađivačku industriju, kao i putarsku i građevinsku industriju koju nosioci eksploatacije snabdevaju potrebnim mineralnim asortimanom. 

 

Drugim rečima, veliki broj privrednih društava koja su nosioci ekspoloatacije mineralnih sirovina i geotermalnih resursa zahteva sukcesivno plaćanje naknada za korišćenje, uz tvrdnju da će im to omogućiti tekuće poslovanje. Vlada Srbije je donošenjem izmene uredbe zapravo obezbedila efikasniju naplatu i ostvarila redovnu uplatu naknade, što će doprineti poboljšanju priliva prihoda u budžetsku kasu države, ali i budžete lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se eksploatacija sprovodi. Jer, po Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, novac od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa deli se tako da 60 odsto ide u budžet Srbije, a 40 odsto pripada opštini na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.  

 

Po izmenjenoj Uredbi, naknade će se moći plaćati na rate, i to najduže do 24 meseca.

LJ. Malešević

 

Kako se pare dele

To što se renta ne plaća ima direktne posledice i na državu i na opštine i na pokrajinu.

 

Novac koji opština dobija na ime naknade koristi se na osnovu posebnog programa mera koji donosi lokalna samouprava za unapređenje života lokalne samouprave, a posebno za izgradnju infrastrukturnih objekata i drugih objekata u cilju poboljšanja uslova života. Kada se ekspolatacija vrši na teritoriji autonomne pokrajine, novac od naknade za korišćenje sirovina dele se drugačije: polovina ide u republičku kasu, 40 odsto u opštinsku, a deset odsto u budžet autonomne pokrajine.