„Kadija“ iz Čerevića na čelu kolone

na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti 1896. godine, ali i da tamo nikada nije stigla, jer je autor, po želji naručioca, morao da ispoštuje primedbe iznete na račun upravo u Muzeju Vojvodine izloženog platna, ali je manje poznato čije je likove Paja Jovanović ukomponovao u svoje remek delo.

Mnoga velika slikarska dela nastala su uz pomoć fotografa i fotografija. Umetnici nisu o toj saradnji rado govorili, ali su neki velikani o tome ostavili i pismene tragove. Jedan od njih je i naš slavni Uroš Predić, koji je rado koristio fotografske portrete da bi na svoj način dočarao likove koji mu iz bilo kojih razloga nisu bili dostupni za direktno poziranje: ili je ličnost bila bolesna, nedostupna negde u svetu, ili čak umrla. Predić je, na primer, lepi portret Mihajla Pupina, koji se čuva u Matici srpskoj, uradio uz pomoć fotografije snimljene u Americi.

Istorijsku sliku „Seoba Srba“ legendarni Paja Jovanović je krajem 19. veka  naslikao po porudžbini patrijarha Georgija Brankovića i tom prilikom naručioca slike uobličio kao patrijarha Arsenija Čarnojevića, a za realizaciju najmarkantnije ličnosti na slici, ranjenog starog ratnika u prvom planu, pozirao je tadašnji sudija Nikola Igić iz – Čerevića. Naime, dok je stvarao jedno od najpoznatijih likovnih ostvarenja našeg slikarstva, Paja Jovanović je boravio u fruškogorskim manastirima i savetovao se s iskusnim istoričarem Ilarionom Ruvarcem u manastiru Grgetegu.

U to vreme u Sremskim Karlovcima je službovao Nikola Igić, “kadija iz Čerevića“. Markantna ličnost gustog brka zapala je za oko velikom slikaru, pa se Igićev lik našao na čuvenom platnu kao centralna ličnost starca sa opaklijom i šubarom na glavi na čelu kolone doseljenika sa Kosova. Novosadski fotograf Vajda Deže je, pak, Igića predstavio sasvim u drugom, realnom svetlu: kao gospodina sa krznom i modernim cilinderom u ruci.

Nikola Igić je rođen u Čereviću 1855. godine gde je  i umro u septembru 1943. Potiče iz porodice siromašnog seoskog krojača.Osnovnu školu je završio u rodnom selu, gimnaziju u Novom Sadu i Pravni fakultet u Beču, kao stipendista Matice srpske. Za vreme studija prava stekao je i obrazovanje iz istorije, evropske kulture i svetske književnosti. Službovao je kao sudija u više mesta u Hrvatskoj, Slavoniji i Sremu. Mnogo je putovao po celom svetu (Odesa,Trst,Venecija,Pariz,...), a prilikom boravka u Njujorku upoznao je i Nikolu Teslu. Pre penzionisanja bio je predsednik suda u Sremskim Karlovcima. Bogatu biblioteku je zaveštao osnovnoj školi u rodnom mestu. Nije se ženio, bio je pravi kicoš sa karanfilom u reveru, nosio je bele rukavice i polucilinder, pravi predstavnik „bečke škole“. Umro je pred kraj Drugog svetskog rata nakon torture ustaša. Nije imao naslednika pa je sam sebi u Čereviću izgradio grobnicu i na njoj podigao spomenik na kojem je uklesan epitaf koji potvrđuje da je „ovekovečen na slici ’Seoba Srbalja’ u Karlovcima“.

Borivoj Mirosavljević

Popravni zbog patrijarhovih primedbi

Saborski odbor je u Sremskim Karlovcima 1895. godine, preko patrijarha Georgija Brankovića, naručio od Paje Jovanovića sliku na kojoj će biti prikazana seoba Srba pod Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine, za deset hiljada forinti. Trebalo je da slika bude završena za godinu dana i izložena na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti. Međutim, naručioci su imali primedbe na prvu verziju slike (između ostalog, zamereno mu je što je u prvi plan stavio ovce) pa je autor konačnom platnu ponešto oduzeo i dodao. No, zbog toga nije uspeo da sliku završi do izložbe u Pešti i za predviđenu turneju do Berlina, Pariza i Minhena. „Seoba Srba“ je 45 godina krasila Patrijaršijski dvor u Sremski Karlovcima da bi je ustaše za vreme Drugog svetskog rata odnele u Zagreb. Srećom nije uništena pa je posle rata vraćena u Srbiju i restaurirana u Narodnom muzeju u Beogradu.