Opštine nedovoljno koriste privatni kapital
Komisije za javno-privatno partnerstvo u proteklih pet godina odobrila je svega 38 projekata, od čega je počela realizacija oko polovine, i to većinom na lokalnom nivou.
Po objašnjenju predsednika Komisije za javno privatno-partnerstvo Dragana Stevanovića, reč je uglavnom o projektima manjeg obima u oblasti gradsko-prigradskog prevoza putnika, javne rasvete, sakupljanja komunalnog otpada, proizvodnje toplotne i električne energije upotrebnom obnovljivih izvora.
Pošto upravo javno-privatno partnerstvo omogućava da država ili opština, umesto izdvajanja novca iz buyeta ili kreditnog zaduživanja za izgradnju i razvoj infrastrukture ili pružanje usluga koristi privatni kapital, može se očekivati da se mnoge lokalne samouprave okrenu upravo tom vidu rešavanja komunalnih problema. Tim pre što izmenjeni Zakon o finansiranju lokalnih samouprava predviđa manje novca u opštinskim kasama, a komunalne potrebe se iz godinu u godinu povećavaju.
Iskustvo iz prethodnih godina ukazuje na to da lokalne samouprave ne razumeju koncept javno-privatnog partnerstva niti znaju na pravi način da taj mehanizam iskoriste za sopstveni ekonomski razvoj. Zbog toga je promocija mogućnosti javno-privatnog partnerstva u narednom periodu najveći izazov za državu.
– Očekujemo da će lokalne samouprave raditi na svojim administrativnim kapacitetima za prepoznavanje šta su to njihove lokalne potrebe, šta su potrebe koje moraju da unaprede da bi podigle kvalitet pružanja usluga građanima i da zajedno s partnerima uđu u te projekte – da privatnici nađu angažovanje svog kapitala – ocenjuje Stevanović.
Saradnju javnog i privatnog sektora pomaže Privredna komora Srbije, koja radi na uređenju te oblasti i savetovanju partnera. Po rečima Aleksandra Kemiveša iz PKS-a, u budućnosti treba očekivati jaču saradnju javnog i privatnog sektora u mnogim projektima. Kao mogućnost saradnje on navodi metro u Beogradu, putnu mrežu, dodajući da tu misli na auto-puteve. Koliko koristi i dobrobiti može doneti javno-privatno partnerstvo pokazuje i činjenica da je na nivou Evropske unije napravljena digitalizacija evropske kulturne baštine tako što je EU sklopila JPP s gigantima poput „Majkosofta” i „Gugla”. Procenjuje se da je u 2013. godini ukupna vrednost realizovanih investicija u JPP u EU iznosila devet milijardi evra. Mnoge evropske države su privatni sektor uključile u izgradnju infrastruktrure kroz davanje koncesija ili na drugi način.
LJ. Malešević