Општине недовољно користе приватни капитал
Комисије за јавно-приватно партнерство у протеклих пет година одобрила је свега 38 пројеката, од чега је почела реализација око половине, и то већином на локалном нивоу.
По објашњењу председника Комисије за јавно приватно-партнерство Драгана Стевановића, реч је углавном о пројектима мањег обима у области градско-приградског превоза путника, јавне расвете, сакупљања комуналног отпада, производње топлотне и електричне енергије употребном обновљивих извора.
Пошто управо јавно-приватно партнерство омогућава да држава или општина, уместо издвајања новца из буyета или кредитног задуживања за изградњу и развој инфраструктуре или пружање услуга користи приватни капитал, може се очекивати да се многе локалне самоуправе окрену управо том виду решавања комуналних проблема. Тим пре што измењени Закон о финансирању локалних самоуправа предвиђа мање новца у општинским касама, а комуналне потребе се из годину у годину повећавају.
Искуство из претходних година указује на то да локалне самоуправе не разумеју концепт јавно-приватног партнерства нити знају на прави начин да тај механизам искористе за сопствени економски развој. Због тога је промоција могућности јавно-приватног партнерства у наредном периоду највећи изазов за државу.
– Очекујемо да ће локалне самоуправе радити на својим административним капацитетима за препознавање шта су то њихове локалне потребе, шта су потребе које морају да унапреде да би подигле квалитет пружања услуга грађанима и да заједно с партнерима уђу у те пројекте – да приватници нађу ангажовање свог капитала – оцењује Стевановић.
Сарадњу јавног и приватног сектора помаже Привредна комора Србије, која ради на уређењу те области и саветовању партнера. По речима Александра Кемивеша из ПКС-а, у будућности треба очекивати јачу сарадњу јавног и приватног сектора у многим пројектима. Као могућност сарадње он наводи метро у Београду, путну мрежу, додајући да ту мисли на ауто-путеве. Колико користи и добробити може донети јавно-приватно партнерство показује и чињеница да је на нивоу Европске уније направљена дигитализација европске културне баштине тако што је ЕУ склопила ЈПП с гигантима попут „Мајкософта” и „Гугла”. Процењује се да је у 2013. години укупна вредност реализованих инвестиција у ЈПП у ЕУ износила девет милијарди евра. Многе европске државе су приватни сектор укључиле у изградњу инфраструктруре кроз давање концесија или на други начин.
Љ. Малешевић