Isplati se uzeti kredit za vraćanje dugova

Istina, građanstvo je, već po tradiciji, bolje od privrede, ali i tu se pozajmice teže uzimaju, mada novih zaduženja ima. Stari krediti uzeti pod uslovima znatno nepovljnijim od onih koji važe danas prepakuju se preko zajmova za refinansiranje: oni su ove godine porasli čak 32,6 odsto. Ukupan porast kod stanovništva za prvih osam meseci iznosi 7,9 odsto, govore podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije.

Evo i razloga te popularnosti: do pre pet-šest godina uzmanje kredita u dinarima malo koga je zanimalo: kamate su bile između 20 i 30 odsto. Zaduživali smo se u evrima, a stope su bile bar upola niže, za one najpopularnije, gotovinske zajmove. Danas se sve promenilo. Najpopularniji krediti se listom odobravaju u dinarima. Korisnici tih zajmova koji su se zadužili pod nepovljnim uslovima a nisu vratili kredit, mogu to učiniti pod povoljnijim uslovima. Banke listom nude kredite za refinansiranje u domaćoj valuti.

Podaci govore da oni koji to mogu, te pogodnosti i te kako koriste. Od svih novoodobrenih kredita građanima u Srbiji tokom ove godine, 61 odsto su keš pozajmice, a od toga je čak 99 odsto odobreno u domaćoj valuti. Podaci Kreditnog biroa to potkrepljuju. Zajmovi za refinansiranje porasli su ove godine 32 odsto i iznose ukupno 64,48 milijarde dinara.

Može li se u narednom periodu očekivati dalji pad kamata za pozajmice vezane za domaću valutu?



– Sve će zavisiti od toga kakvu politiku će voditi Narodna banka Srbije u oblasti referentne kamatne stope – kaže stručnjak i profesor s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu dr Aleksandar Vasiljević. – Ukoliko stopa nastavi da pada, eto i prostora da banke nastave da smanjuju kamate.



Referentna stopa je kod nas trenutno četiri odsto. To je znatno manje nego, recimo, 2006, kada je bila 14 odsto pa i 2010, kada je iznosila osam procenata.

Drugi činioci koji su uticali na to da kamate krenu silaznom putanjom su rast privrede, niska inflacija i kurs, koji je već poduže za naše uslove stabilan. Bankari očekuju da inflacija i naredne godine ne ubrzava te da se zadrži nešto iznad dva odsto.



Hoće li kamate i dalje padati, šta da rade građani koji razmišljaju o uzimanju keš kredita ili refinansiranju starih obaveza?

– Najpopularniji krediti, gotovinski ili refinansirajući, odobravaju se na kratak rok od godinu do pet, a najviše do deset, i na manje sume. Tu se jedan ili dva procenta u otplati svodi na dva do tri dinara po rati tako da to za one kojima je neophodan novac ne treba da bude presudno. To je u odnosu na celu sumu relativno mali trošak – objašnjava Vasiljević.



Dok oni koji žele da refinansiraju zajmove ili podignu gotovinski kredit računaju u dinarima, budući krisnici stamebnih zajmova moraju da računaju u evrima. Ali bankari najavljuju da bi se uskoro mogli pojaviti i stambeni krediti u domaćoj valuti. Ostaje da se vidi kakve će te dinarske ponude biti na duge staze.



D. Vujošević

 

Velika ušteda



Kako danas izgleda keš zajam ili onaj za refinansiranje? Recimo, 500.000 dinara može se pozajmiti na osam godina, uz efektivnu stopu od 8,20 odsto. Rata je u tom slučaju 6.941,94 dinara. Pre pet-šest godina klijent bi za istu sumu banci vratio duplo više.