Do posla najlakše IT stručnjaci i inženjeri

znanje stranih jezika, razni kursevi. Koja su zanimanja najtraženija, odnosno koji obrazovni profili/zvanja najlakše i najbrže dolaze do posla, saznali smo u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Novom Sadu.

- Prema podacima o prijavljenim potrebama za zapošljavanjem i broju nezaposlenih lica, može se reći da najveće šanse za zapošljavanje imaju visokoobrazovani profili, i to inženjeri elektrotehnike, elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, IT stručnjaci, matematičari, nastavnici stranih jezika i lekari s odgovarajućim specijalizacijama, diplomirani farmaceuti i stručnjaci za finansije –kaže savetnik za karijerno informisanje u NZS Đurđina Mačak.



– Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, najbrže dobijaju posao operateri na CNC mašinama, zavarivači, autotroničari/mehatroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre, kozmetičari, kuvari, elektrotehničari, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju. Međutim, za većinu ovih zanimanja je potrebno odgovarajuće radno iskustvo.



U zavodu kažu da najteže do posla dolaze profili u kojima postoji veći broj lica na evidenciji nego što je broj registrovanih slobodnih radnih mesta i napominju da je najmanja potražnja za poslom u oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinstva i obrade metala, u poljoprivredi i preradi hrane, u šumarstvu i obradi drveta u ekonomiji, pravu i administraciji. Uglavnom su to su zvanja tehničara, ali ni maturanti gimnazije nisu baš traženi.



- Našla sam sama sebi posao. Na birou sam bila prijavljena dva meseca. Završila sam osnovnu školu i kurs za manikira, ali sam se zaposlila van struke - rekla je mlada S.P. i napomenula da se nada da će joj biti dobro na novom poslu.Novosađanin N.V. na evidenciji NZS-a je već pet godina, ali mu do sada nijedan posao nije ponuđen.



- Završio sam Fakultet tehničkih nauka, saobraćani odsek, imam diplomu mastera ali do sada nisam radio u struci. Preko leta odlazim u inostranstvo da konobarišem i to mi je jedini prihod. Redovno se javljam savetniku, ali mi ništa nije ponuđeno preko NZS-a. N.V. kaže da mu dodatni problem predstavlja to što većina preduzeća u kojima je konkurisao za posao traži radno iskustvo.



U sličnoj situaciji je mnogo mladih Novosađana, rade šta stignu, snalaze se i uglavnom ne rade u svojoj struci.- Završio sam engleski jezik, a  diplomirao sam 2012. godine, i od tada sam prijavljen na evidenciju NZS-a. Radio sam samo mesec dana i to kao operater u kol-centru. Redovno se javljam savetniku, ali mi posao nisu našli - objasnio je M.Š. i dodao da postoji mogućnost da za mesec dana ode u Kinu da predaje engleski jezik, a kako kaže i taj posao je sam našao.



Đurđina Mačak iz NSZ objašnjava da poslodavci nisu u zakonskoj obavezi da dostavljaju prijavu svakog slobodnog radnog mesta, već to čine samo u slučajevima kada žele da im Nacionalna služba obezbedi kandidate.



J. Vukašinović

 

Sa višom školom - najduže na evidenciji



Prema prosečnim podacima, u mesecima kontinuiranog boravka na evidenciji NZS po licu, najduže su na „birou” lica bez kvalifikacija - četiri godine i devet meseci (57 meseci) i lica sa niskim kvalifikacijama, odnosno pomoćnici u različitim zanimanjima (od 55 do 103 meseca). Od lica sa završenom višom školom najduže su na evidenciji NZS nastavnik razredne nastave - 67 meseci, komercijalista - 62, inženjeri čekaju oko 44 meseca, vaspitač predškolske dece - 43, ekonomisti - 41 mesec,... Sa univerzitetskim obrazovanjem najduže su na „birou” profesor fizičke kulture - 28 meseci, diplomirani inženjer mašinstva, pravnik, ekonomista i diplomirani menayer - 26 meseci, diplomirani inženjer arhitekture - 25 meseci, doktor stomatologije - 24, doktor medicine - 21 mesec...