U Panami se prale i pare iz Srbije?

Otkrivanje dokumenata i podataka of-šor advokatske kompanije „Mosak–Fonseka” pokazuje da je ta firma decenijama nekažnjeno pomagala klijentima da peru novac i izbegavaju poreze. Procureli podaci obuhvataju period od 1970. do ove godine i odnose se na čak 214.000 fiktivnih kompanija.

Za sada se zna da su na spisku mnogi svetski političari, vrhunski fudbaleri, najbogatiji privrednici, ali se tek očekuje obelodanjivanje imena tajkuna iz manjih država. Međutim, nije nikakvo iznenađenje da je upravo Panama jedna od „rajskih teritorija”, kao što neće biti iznenađenja ako su tamo i pare nekih naših privrednika i političara. Naime, na listi poreskih rajeva koje je krajem prošle godine objavila Evropska komisija našlo se 30 „rajskih teritorija”, a čak 17 je bilo povezano sa srpskim firmama. Već prošle godine, na osnovu podataka Agencije za privredne registre, bilo je evidentno da u Srbiji ima 35 kompanija čiji osnivači dolaze iz Paname. Naravno da nema dokaza o tome da su baš te kompanija prale pare, ali stručnjaci ne sumnjaju u to da su na ilegalan način u Panamu odnošene pare iz naše države. Ko i kako – tek treba dokazati. Evropa je odlučila da povede bitku protiv utajivača para i stane na kraj povlašćenim poreskim ugovorima. Zbog toga je i donela odluku da objavi „crnu listu” 30 svetskih destinacija koje predstavljaju poreski raj. Na toj listi EU bili su Andora, Lihtenštajn, Gernzi, Monako, Mauricijus, Liberija, Sejšeli, Brunej, Hongkong, Maldivi, Kukova ostrva, Nauru, Nijue, Maršalska ostrva, Vanuatu, Angvila, Antigva i Barbuda, Bahami, Barbardos, Belize, Bermudi, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva, Grenada, Monserat, Panama, Sveti Vinsenst i Grenadini, Sent Kits i Nevis, Turkos i Kajokas i Američka Devičanska ostrva.

Po podacima Agencije za privredne registre, 333 preduzeća u Srbiji imaju osnivače iz ofšor zona, dok dve imaju direktore iz poreskih rajeva, odnosno s Mauricijusa i iz Lihtenštajna. Srpske kompanije najviše formiranih firmi imaju na Kipru – 785, na Britanskim Devičanskim ostrvima registrovano je 147 ovdašnjih kompanija. Vlasnika srpskih firmi u Lihtenštajnu ima 40, a potom dolazi Panama s 35, Belize s 22, Sejšelska osrtva s 19, Bahami s 12, Maršalska ostrva s 11 i Sent Vinsent i Grenadini s devet osnivača firmi. Iz ostalih država dolazi tek nekoliko osnivača. Po četiri firme vlasnike imaju iz Andore i s Kajmanskih ostrva, po tri iz Burneja i Gernzija, devet iz Hongkonga, šest iz Liberije, pet iz Sent Kitsa i Nevisa. Nije naodmet podsetiti se na to da je prošle godine, takođe curenjem poverljivih informacija, otkriveno da je švajcarski ogranak britanske banke HSBC pomagao bogatim ljudima, ukučujući i 38 iz Srbije, da izbegnu porez i sakriju milione dolara. Na tajnim računima petoro Srba i drugih lica povezanih sa Srbijom ima 46,6 miliona dolara, a najveći ukupni iznos povezan direktno sa Srbijom kao zemljom je 11,1 miliona. Novac iz Srbije je prolazio preko 93 računa, od kojih je 55 otvoreno za klijente povezane sa Srbijom između 1988. i 2006. godine. U izveštaju Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara navedeno je i da je ta banka opomenula jednog srpskog biznismena da smanji visinu transakcija da ne bi bio upadljiv. Međutim, javnost nikada nije saznala ime ni tog srpskog biznismena koji je oprao najviše novca, ali ni ostalih 37 koji su radili istu rabotu.

LJ. Malešević

Nije sve nelegalno

Procenjuje se da srpske firme čiji su vlasnici registrovani u nekom od poreskih rajeva godišnje iz Srbije iznesu i do četiri milijarde evra. Stručnjaci tvrde da je u pitanju mnogo veća suma, ali da se niko ozbiljnije nije pozabavio računicom o tome koliko ovu državu košta poslovanje firmi čija su sedišta u nekom od poreskih rajeva. S druge strane, ofšor kompanije ne predstavljaju ilegalan način poslovanja pa samim tim naši državljani koji imaju takve firme nisu pod stalnom kontrolom. Ipak, zadatak Uprave za sprečavanje pranja novca je da vodi računa i o transakcijama za koje bi mogla postojati naznaka da se radi o pranju novca, kao i o onima čiji iznosi su ogromni za sadašnje ekonomske prilike.