Poreznici dužnike čekaju do jula

podneti zahteve za reprogram, a jedini uslov je da su ispunili sve tekuće obaveze u plaćanjima poreskih obaveza do 4. marta ove godine te da o tome nadležnoj jedinici Poreske uprave mogu da dostave dokaz.

Mogućnost da odlože plaćanje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji bez dodatnih obezbeđenja kao što su hipoteka ili zaloga, ima pravna lica i preduzetnici čiji dug nije iznad 1,5 milion dinara. Kod građana ta granica je 200.000 dinara.

Na zahtev obveznika, Poreska uprava može odložiti plaćanje poreskog duga do dva miliona dinara najviše na 60 mesečnih rata. Ukoliko ispuni sve obaveze, kamata se briše. Za dugovanja veća od pomenute sume uz iste uslove otpisuje se 50 odsto kamate.

Građani su dobili nešto kraće rate. Oni koji duguju do 50.000 dinara mogu ih otplaćivati do dve i po godine. Do 100.000 – na 40 rata, do 200.000 dinara duga na 50 rata, a preko toga na 60. Ukoliko obaveze ispune na vreme, i njima sledi otpis kamate.

Odlaganja se odnose ne samo na poreze iz republičke nadležnosti već i na porez na imovinu. On je u nadležnosti opštinskih poreskih administracija, ali se i na njih odnosi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciij koji je donet na republičkom nivou.

Poreski stručnjaci su listom bili protiv toga, smatrajući da će to samo uticati na porast poreske nediscipline. Postavlja se pitanje koliko je ta odlika bila racionalna.

O tome stručnjak za finansije dr Kosta Josifidis kaže:

– Iz ovog odlaganja može se pročitati da je suma nenaplativih poreza prilično visoka – navodi on. – Država tim reprogramima pomaže i sebi da napuni državnu kasu, ali i obveznicima. Oni sada imaju priliku da svoje obaveze reprogramiraju i tako se otarase starih dugova pod povoljnijim uslovima.

Starim dužnicima ostaje da plaćaju obaveze na vreme. Ali su zato eventualni novi dužnici došli u prilično zanimljiv položaj: zatezna kamata za poreska dugovanja je smanjena i iznosi koliko i referentna stopa Narodne banke Srbije, a to je 4,25 odsto. Ispada da preduzeće ili preduzetnik koji ne plati porez već novac koji po tom osnovu duguje državi koristi kao obrtna sredstva ,dobija najpovoljniji zajam koji se u Srbiji trenutno može dobiti. Hoće li to podstaći novi talas poreske nediscipline?

– Na svakom obvezniku je da odluči kako će se ponašati – objašnjava Josifidis.

Mnogi programi pomoći koju daje država, njeni fondovi ili međunarodne institucije, dostupni su samo uz redovno plaćanje poreza. Zato izbegavanje poreza ne mora uvek da bude dobra opcija.

D. Vujošević

Pomoć dobrodošla

S time da je građanima potrebno pomoći da izmire dug državi i opštinama slaže se i Aleksandar Grunauer iz GIZ-a.

On kaže da ima dosta građana koji nisu imali mogućnosti da plate dug. Reprogram im otvara mogućnost da to sada učine.