Borba za ravnopravnost ne vodi se samo jedan dan

koje su se borile za svoja prava - izjavila je  potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović na skupu “Šta (ni)je ženski posao: moj posao - moje pravo”, istakavši da je praznik i dan borbenosti, dan kada se bori za ženska prava, kao i da se još uvek treba boriti za ta prava i za ravnopravnost s muškarcima.

- Onog trenutka kad budemo usvojili novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, sigurna sam da ćemo napraviti još jedan korak da imamo veća prava i da zaštitimo već postojeća prava. Onda nećemo pričati da li sam potpredsednica ili potpredsednik, da li radim muški ili ženski posao, niti dozvoliti da nas na razgovoru za posao pitaju da li ćemo ostati u drugom stanju - rekla je Mihajlović i dodala da se neće dozvoliti da prilikom zapošljavanja poslodavac traži slike, fotografije, na osnovu kojih će odlučiti da li će kandidatkinju pozvati na posao ili ne.

V.d. stalnog koordinatora UN za Srbiju Mišel Sen Lo istakao je da se mnogo očekuje od žena u Srbiji: da budu hraniteljke, da vode brigu o porodici i zato smatra da su u nepovoljnom položaju u mnogim sferama života, a posebno u oblasti zapošljavanja, profesionalnog razvoja, korišćenja slobodnog vremena, kao i nivoa zarade. Sen - Lo naveo je da postojeće razlike u ekonomskom učešću žena, gde je stopa zaposlenosti žena niža - 39 odsto, u odnosu na 54 odsto kod muškaraca, a stopa neaktivnosti kod žzena je viša, 49 odsto u odnosu na 39 odsto kod muškaraca, ukazuju na nejednaki položaj žena u društvu, u sferi rada i zapošljavanja.

Moderatorka Suzana Trninić, novinarka B92 upitala je učesnice panela – ženu vatrogasca Snežanu Mayarević, pilotkinju Oliveru Knežević, članicu Gorske službe spasavanja Aleksandru Stankov i šeficu trubačkog orkestra Danijelu Veselinović, kako usklađuju posao i svakodnevne kućne obaveze.

Veselinovićeva je rasla uz oca i šestoricu braće svirača, pa da joj je još kao devojčici kroz igru pripala uloga “šefice” orkestra, a kada je stasala, to je zaista i postala. Iako nije imala neke probleme, niti je nailazila na velike predrasude, rekla je da su mnogi bili iznenađeni da žena svira trubu, ali i da često nisu verovali da to ona zaista i čini. Ukazuje i da ima dosta prednosti što je žensko, a jedno od njih je što više skreće pažnju na sam orkestar.

Aleksandra Stankov kaže da se poslednjih par godina sve više radi na projektima obučavanja žena za službe spasavanja, da ih je sve više u ovom poslu, ali opet premalo.

Olivera Knežević je objasnila da muškarci ne vole za ženu da kažu „pilotkinja”, već „pilot”, istakavši da zna da mesi kiflice, ali da je više ispunjava da uveče čita knjigu. Zato se zdušno bori da „menja uloge” muškarca i žene, pa stoga, kako objašnjava, nastoji da bar jedan ručak kuva muž, a jedan ona.

Upitana kako izgleda kada žena poleti, pilotkinja Olivera Knežević kaže da je to “kao kad jednom, odnosno obema nogama zgazi taj muški svet”, koji je u ovom poslu, kako ističe, veoma zatvoren za žene.

Objasnila je da se prvo trudila da uspe kao preduzetnik, da se bavi privatnim biznisom, a onda i da postane pilotkinja, te da je u oba slučaja nailazila na predrasude. Kroz osmeh je kazala da se uglavnom svi iznenade kada čuju da je pilotkinja i da traže ih provoza “neko muško”.

Vladimir Đuričić

Vatrogaskinja skoro nepoznata u Srbiji

Da se posao gašenja požara smatra tipično muškim poslom, istakla je žena vatrogasac, mada je Mayarević, inače učiteljica iz okoline Kraljeva, te predsednica mesne zajednice, istakla da nisu svi imali takav stav. Istakla je da je se borba da bude na svim tim pozicijama kao žena “bila zaista šokantna”, ali da su meštani sve vremenom polako prihvatali.