Борба за равноправност не води се само један дан

које су се бориле за своја права - изјавила је  потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић на скупу “Шта (ни)је женски посао: мој посао - моје право”, истакавши да је празник и дан борбености, дан када се бори за женска права, као и да се још увек треба борити за та права и за равноправност с мушкарцима.

- Оног тренутка кад будемо усвојили нови Закон о родној равноправности, сигурна сам да ћемо направити још један корак да имамо већа права и да заштитимо већ постојећа права. Онда нећемо причати да ли сам потпредседница или потпредседник, да ли радим мушки или женски посао, нити дозволити да нас на разговору за посао питају да ли ћемо остати у другом стању - рекла је Михајловић и додала да се неће дозволити да приликом запошљавања послодавац тражи слике, фотографије, на основу којих ће одлучити да ли ће кандидаткињу позвати на посао или не.

В.д. сталног координатора УН за Србију Мишел Сен Ло истакао је да се много очекује од жена у Србији: да буду хранитељке, да воде бригу о породици и зато сматра да су у неповољном положају у многим сферама живота, а посебно у области запошљавања, професионалног развоја, коришћења слободног времена, као и нивоа зараде. Сен - Ло навео је да постојеће разлике у економском учешћу жена, где је стопа запослености жена нижа - 39 одсто, у односу на 54 одсто код мушкараца, а стопа неактивности код жзена је виша, 49 одсто у односу на 39 одсто код мушкараца, указују на неједнаки положај жена у друштву, у сфери рада и запошљавања.

Модераторка Сузана Трнинић, новинарка Б92 упитала је учеснице панела – жену ватрогасца Снежану Маyаревић, пилоткињу Оливеру Кнежевић, чланицу Горске службе спасавања Александру Станков и шефицу трубачког оркестра Данијелу Веселиновић, како усклађују посао и свакодневне кућне обавезе.

Веселиновићева је расла уз оца и шесторицу браће свирача, па да јој је још као девојчици кроз игру припала улога “шефице” оркестра, а када је стасала, то је заиста и постала. Иако није имала неке проблеме, нити је наилазила на велике предрасуде, рекла је да су многи били изненађени да жена свира трубу, али и да често нису веровали да то она заиста и чини. Указује и да има доста предности што је женско, а једно од њих је што више скреће пажњу на сам оркестар.

Александра Станков каже да се последњих пар година све више ради на пројектима обучавања жена за службе спасавања, да их је све више у овом послу, али опет премало.

Оливера Кнежевић је објаснила да мушкарци не воле за жену да кажу „пилоткиња”, већ „пилот”, истакавши да зна да меси кифлице, али да је више испуњава да увече чита књигу. Зато се здушно бори да „мења улоге” мушкарца и жене, па стога, како објашњава, настоји да бар један ручак кува муж, а један она.

Упитана како изгледа када жена полети, пилоткиња Оливера Кнежевић каже да је то “као кад једном, односно обема ногама згази тај мушки свет”, који је у овом послу, како истиче, веома затворен за жене.

Објаснила је да се прво трудила да успе као предузетник, да се бави приватним бизнисом, а онда и да постане пилоткиња, те да је у оба случаја наилазила на предрасуде. Кроз осмех је казала да се углавном сви изненаде када чују да је пилоткиња и да траже их провоза “неко мушко”.

Владимир Ђуричић

Ватрогаскиња скоро непозната у Србији

Да се посао гашења пожара сматра типично мушким послом, истакла је жена ватрогасац, мада је Маyаревић, иначе учитељица из околине Краљева, те председница месне заједнице, истакла да нису сви имали такав став. Истакла је да је се борба да буде на свим тим позицијама као жена “била заиста шокантна”, али да су мештани све временом полако прихватали.