Ivanović: Kad se Kosovo ljulja, uvek stradaju Srbi
Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative SDP i najpoznatiji kosovski politički zatvorenik, u ekskluzivnom intervjuu “Dnevniku”, datom veče pre no što će ga
policija iz kućnog pritvora sprovesti u zatvor, ocenio je da Kosovo, bez obzira na sva uslovljavanja Prištine, neće skoro dobiti viznu liberalizaciju...
– Premijer Isa Mustafa i Hašim Tači, kao ministar spoljnih poslova, viđaju samo predstavnike briselske administracije i šefove diplomatija članica EU, s kojima mogu jedino načelno da razgovaraju o viznoj liberalizaciji. Međutim, o konkretnim potezima kada je ta tema u pitanju odlučuju ministri unutrašnjih poslova, među kojima nema ni nula procenta raspoloženja da se Albancima sa Kosova omogući ulazak u Šengensku zonu bez viza – pojasnio je Ivanović.
Već i zbog toga, navodi sagovornik “Dnevnika”, Mustafino uslovljavanje nastavka dijaloga između Beograda i Prištine koracima koji bi vodili viznoj liberalizaciji nema nikakvog smisla.
– Potpuno je iluzorno očekivanje Prištine da bi članice EU, nakon što ih je zapljusnuo ogroman talas izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana, pristale na još desetine hiljada ekonomskih migranata sa Kosova. A u slučaju vizne liberalizacije upravo bi se s tim suočili, jer ekonomska situacija u pokrajini je katastrofalna, perspektive nema, i logično je očekivati da bi mnogo građana Kosova, sa otvaranjem evropskih granica, pohrlilo na Zapad... Uostalom, ozbiljno se razmišlja i o privremenom suspendovanju Šengenskog sporazuma kako bi se države zaštitile upravo od priliva novih migranata, a ne da će biti dobre volje da se odobri vizna liberalizacija za Kosovo. Od toga nema ništa.
Ivanović je, međutim, upozorio da pomenuta loša ekonomska situacija na Kosovu za posledicu može imati stvaranje veoma zapaljive klime u kojoj će samo opasnost od ekstremizma bujati iz dana u dan.
– Jačanje unutrašnjeg bunta može da bude veoma opasno jer sumnjam da to 5.000 vojnika Kfora može da kontoliše. A sumnjam da će Kfor povećavati broj svojih vojnika čak i uslučaju da do incidenata dođe, jer ne vidim raspoloženje ni u Evropi ni u SAD za neko dodatno vojno angažovanje na ovim prostorima. A Euleks, koji donosi političke odluke i političke presude, sigurno nije institucija od kredibiliteta, koja u toj situaciji može da pomogne niti ima snagu. Niti ima moć, niti ima ugled, niti ga poštuju Albanci, niti ga poštuju Srbi.
Po rečima lidera Građanske inicijative SDP, jačanje napetosti u kosovskom društvu može dovesti do ozbiljne političke nestabilnosti, te ugroziti i sam dijalog Beograda i Prištine...
– Šta Srbija tu može? Iskreno, ne mnogo. Ali u njenom najboljem interesu jeste održavanje političke stabilnosti na Kosovu, jer od toga u pokrajini sve zavisi, od mira i vladavine prava do elementarne egzistencije. Iskustvo, naime, govori da kad god je kosovsko političko tle bilo trusno, kolateralna šteta su po pravilu bili Srbi.
Govoreći o napredovanju Srbije ka EU u kontekstu dijaloga sa prištinom, lider Građanske inicijative SDP je ocenio da je poglavlje 35 prvo otvoreno, ali da će poslednje biti zatvoreno.
– Nema nikakvog magičnog poteza kojim se može ispuniti sve šta god da se od nas traži. Recimo, uveren sam u to da nema vlade u Beogradu, ne sad nego ni u budućnosti, koja bi priznala kosovsku nezavisnost, jer bi to ozbiljno narušilo političku stabilnost Srbije. A ako ga mi ne priznamo, Kosovo nema perspektivu u nekakvim evropskim integracijama, osim održavanja privida puta kroz provizorijume kakav je i njegov Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji nisu ratifikovale zemlje članice, nego za njega zeleno svetlo daje Evropski parlament.
Poslednji briselski razgovori bili su u znaku Zajednice srpskih opština i različitog viđenja dogovorenog beogradske i prištinske delegacije, a Ivanović dodaje da su ta “kreativna tumačenja” posledica i činjenice da je ZSO za veliki broj građana, i s jedne i s druge strane, zapravo potpuna nepoznanica.
– Kosovski Srbi imaju nadu da će nekakva institucija popraviti ovo što imamo danas, a što je veoma loše. Suočeni smo sa osećajem potpune političke i pravne nesigurnosti, kao i ekonomske besperspektivnosti. I sasvim je sigurno da nam je pri ovom stepenu nepoverenja između dva naroda, kada Albanci svakim svojim potezom pokazuju da je strah od majorizacije u zajedničkim institucijama potpuno osnovan, potrebna institucija potput ZSO. Naravno, pod uslovom da ona bude jaka – a takva će postati samo ako u nju uđu ljudi od znanja i kredibiliteta. Međutim, ako jedini meritum bude partijska pripadnost, ZSO će se brzo pretvoriti u ništa postajući tako još jedno veliko srpsko razočarenje. I pitanje kada bi se onda ponovo među kosovskim Srbima mogla animirati ovolika energija u podršci nekom novom projektu.
Miroslav Stajić