Jene Jando: I Bartok i folk

koji neguju baštinu tradicionalne mađarske narodne muzike. Na pitanje da li mu je, kao umetniku koji je od detinjstva naučen da čita iz nota i da kompozicije izvodi tako kako je to odredio kompozitor, bilo teško da se navikne na improvizacije, Jando je odgovorio da Mužikaši na koncertima zapravo i ne improvizuju sve vreme.

- Istina, oni izvode izvornu narodnu muziku koju karakteriše improvizacija, ali ih izvode iz zapisa Bartoka i Kodalja. Dakle, postoji notni zapis njihovih deonica. No, meni njihova improvizacija uopšte ne ometa. Štaviše, lično mnogo cenim taj njihov „muzički trenutak”, jer se zapravo tu krije suština narodne muzike: u slobodi izvođača. Na koncertima ja izvodim Bartokove i Kodaljeve već obrađene narodne melodije, na čistom, temperovanom klaviru, a Mužikaši njihove autentične verzije na narodnim instrumentima. Na taj način, izvođenjem Bartoka i originalne melodije od kojih su nastale te kompozicije, narodnu muziku možemo da približimo i publici koja ima izuzetno prefinjen ukus.

* No, da li sada, kada sa Mužikašima publika dobija uvid u to kakva je bila prava autentična mađarska narodna muzika, uopšte ima smisla da se na koncertnom podijumu izvode Bartokove obrade tih melodija?

- Naravno. Bartok je jedan od najvećih genija DŽDŽ veka. Dakle, njegova muzika je neizbežna. U stvari, meni su od kompozitora DŽDŽ veka Stravinski i Bartok dva najveća umetnika. Kada su Bartok i Kodalj otkrili i počeli da skupljaju narodne pesme, želeli su da ih prikažu i gradskoj publici. Zato su klavirsku pratnju obogatili modernim harmonijama, a melodije narodnih pesama prepisali za klavir, odnosno njihovo izvođenje dodelili operskim pevačima. To im je bio jedini način da gradskom stanovništvu približe narodnu umetnost.

* U ranijem periodu su Mužikaši, pored mađarske muzike, svirali i yez, kao i muziku Kelta i Jevreja. Na festivalu Siget su čak svirali zajedno i sa jednim američkim alternativnim rok sastavom...

- Kada su Mužikaši počeli da sviraju, još nije postojao pojam njorld music, a danas se već u tu kategoriju ubraja i autentična narodna muzika. Dakle, prema današnjoj međunarodno priznatoj definiciji, svaka muzika može da bude „svetska muzika” koja se na neki način vezuje za narodnu muziku. Ako imaš šta da kažeš i zato mešaš muzičke stilove, onda je to u redu. Međutim, ako to radiš isključivo zbog mode i novca, onda je to neprihvatljivo.

* Ne cenite naročito world music?

- To je, po meni, čisto komercijalna kategorija. Ona je izmišljena isključivo zato da bi i progresivna narodna muzika, kao i muzika koja se bazira na upotrebi narodne muzike, mogla da nađe svoje mesto na tržištu. Imaš fantastičnog afričkog pevača i muzičara. On je najbolji u onome što radi, ali problem nastaje kada svoju umetnost prodaje ako pored svog glasa doda bas gitaru, dva sintisajzera, bubnjeve i tri devojke koje igraju oko njega. I Mužikašima je pre nekoliko godina njihov producent, Džo Bojd, ponudio tako nešto: „Hajde da vam prevedemo tekstove narodnih pesama, a vi pokušajte da ih pevate na engleskom; i nemojte da koristite kontrabas, zamenite ga sa bas gitarom. Dodaćemo vam bubnjeve i devojke, i tako ćete za godinu dana već sigurno moći da nastupate u Rojal Festival Holu.” Oni su to, naravno, odbili. Međutim, za svega nekoliko godina, bez devojaka i bas gitare, uspeli su da odu u Rojal Festival Hol.

Ana Dević