Јене Јандо: И Барток и фолк

који негују баштину традиционалне мађарске народне музике. На питање да ли му је, као уметнику који је од детињства научен да чита из нота и да композиције изводи тако како је то одредио композитор, било тешко да се навикне на импровизације, Јандо је одговорио да Мужикаши на концертима заправо и не импровизују све време.

- Истина, они изводе изворну народну музику коју карактерише импровизација, али их изводе из записа Бартока и Кодаља. Дакле, постоји нотни запис њихових деоница. Но, мени њихова импровизација уопште не омета. Штавише, лично много ценим тај њихов „музички тренутак”, јер се заправо ту крије суштина народне музике: у слободи извођача. На концертима ја изводим Бартокове и Кодаљеве већ обрађене народне мелодије, на чистом, темперованом клавиру, а Мужикаши њихове аутентичне верзије на народним инструментима. На тај начин, извођењем Бартока и оригиналне мелодије од којих су настале те композиције, народну музику можемо да приближимо и публици која има изузетно префињен укус.

* Но, да ли сада, када са Мужикашима публика добија увид у то каква је била права аутентична мађарска народна музика, уопште има смисла да се на концертном подијуму изводе Бартокове обраде тих мелодија?

- Наравно. Барток је један од највећих генија ЏЏ века. Дакле, његова музика је неизбежна. У ствари, мени су од композитора ЏЏ века Стравински и Барток два највећа уметника. Када су Барток и Кодаљ открили и почели да скупљају народне песме, желели су да их прикажу и градској публици. Зато су клавирску пратњу обогатили модерним хармонијама, а мелодије народних песама преписали за клавир, односно њихово извођење доделили оперским певачима. То им је био једини начин да градском становништву приближе народну уметност.

* У ранијем периоду су Мужикаши, поред мађарске музике, свирали и yез, као и музику Келта и Јевреја. На фестивалу Сигет су чак свирали заједно и са једним америчким алтернативним рок саставом...

- Када су Мужикаши почели да свирају, још није постојао појам њорлд мусиц, а данас се већ у ту категорију убраја и аутентична народна музика. Дакле, према данашњој међународно признатој дефиницији, свака музика може да буде „светска музика” која се на неки начин везује за народну музику. Ако имаш шта да кажеш и зато мешаш музичке стилове, онда је то у реду. Међутим, ако то радиш искључиво због моде и новца, онда је то неприхватљиво.

* Не цените нарочито world мусиц?

- То је, по мени, чисто комерцијална категорија. Она је измишљена искључиво зато да би и прогресивна народна музика, као и музика која се базира на употреби народне музике, могла да нађе своје место на тржишту. Имаш фантастичног афричког певача и музичара. Он је најбољи у ономе што ради, али проблем настаје када своју уметност продаје ако поред свог гласа дода бас гитару, два синтисајзера, бубњеве и три девојке које играју око њега. И Мужикашима је пре неколико година њихов продуцент, Џо Бојд, понудио тако нешто: „Хајде да вам преведемо текстове народних песама, а ви покушајте да их певате на енглеском; и немојте да користите контрабас, замените га са бас гитаром. Додаћемо вам бубњеве и девојке, и тако ћете за годину дана већ сигурно моћи да наступате у Ројал Фестивал Холу.” Они су то, наравно, одбили. Међутим, за свега неколико година, без девојака и бас гитаре, успели су да оду у Ројал Фестивал Хол.

Ана Девић