Mihnjević: Lutkarstvu preti izumiranje
Na pozorišnom festivalu “Dani Laze Telečkog” u Kumanu, glumac Lutkarske scene Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” u Zrenjaninu Danilo Mihnjević dobio je nagradu za ukupan glumački opus i doprinos pozorišnoj umetnosti.
Do sada je nagrađivan dvadesetak puta za glumačka ostvarenja, ali mu je, kako kaže, priznanje koje nosi ime Laze Telečkog ujedno i najveće, jer na neki način sumira sve što je do sada u pozorištu radio.
Gde je danas zrenjaninsko lutkarstvo u odnosu na Srbiju i region?
- Osnovni problem svih profesionalnih lutkarskih pozorišta danas je finansiranje i sve slabiji interes za ovu granu umetnosti. Lutkarstvo zahteva konstantan razvoj, eksperimentisanje u vidu stvaranja novih formi, kao i plasiranje takvih predstava na festivalima. Trenutno u Srbiji je vrlo ograničena mogućnost rada na takvim predstavama upravo zbog finansijske nemogućnosti, a i organizatori festivala su zbog istog problema primorani da smanje broj učesnika. Pored ovog problema sve više se rade “lutkarske” pozorišne predstave koje lutku, kao osnovu, imaju samo u naznakama ili je uopšte nemaju. Ako se ovaj trend nastavi, lutkarstvo, koje je ionako na marginama kulture, totalno će izumreti. Smatram da se zrenjaninsko lutkarstvo i dalje dobro rangira u odnosu na Srbiju i region uprkos navedenim problemima.
Jednom prilikom ste izjavili da ima još toga da naučite u lutkarstvu. Iz koje ste predstave, u čijem stvaranju ste učestvovali, do sada najviše naučili?
- Nijedna umetnost ne može do kraja da se nauči. To je i čini izazovnom. Svaki reditelj sa sobom donosi svoje iskustvo, viđenje i razmišljanje o predstavi što predstavlja izvor novih saznanja.
Osim lutkarstvom, bavite se i muzikom. Koliko jedno dopunjuje drugo?
- Lutkarstvo i muzika su u mom slučaju neraskidivo povezani. Jedno dopunjuje drugo. Imao sam sreće da se oprobam i u komponovanju muzike za pozorišne predstave. To mi je još jedno iskustvo više kako u jednoj tako i u drugoj umetnosti.
Jesmo li danas svi mi, više nego ikada ranije, lutke u životnoj predstavi koju režiraju političari, biznismeni i ljudi iz senke?
- Ne bih rekao da smo lutke. Za lutke je potreban animator, a reč animator je nastala od reči anima, što znači duša. Pre bih rekao da smo svi mi u poslednjih trideset godina jednokratna pozorišna rekvizita koja se koristi bezbroj puta i koja je odavno uništena.
Ž. Balaban
Radio na pedesetak predstava
Danilo Mihnjević je rođen 7. aprila 1975. godine u Zrenjaninu. Završio je Zrenjaninsku gimnaziju, a zatim i lutkarski studio u klasi Jovana Carana. Angažovan je od 1996. godine u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović” u Zrenjaninu. Radio je na preko pedeset predstava.