Михњевић: Луткарству прети изумирање

До сада је награђиван двадесетак пута за глумачка остварења, али му је, како каже, признање које носи име Лазе Телечког уједно и највеће, јер на неки начин сумира све што је до сада у позоришту радио.

 Где је данас зрењанинско луткарство у односу на Србију и регион?



- Основни проблем свих професионалних луткарских позоришта данас је финансирање и све слабији интерес за ову грану уметности. Луткарство захтева константан развој, експериментисање у виду стварања нових форми, као и пласирање таквих представа на фестивалима. Тренутно у Србији је врло ограничена могућност рада на таквим представама управо због финансијске немогућности, а и организатори фестивала су због истог проблема приморани да смање број учесника. Поред овог проблема све више се раде “луткарске” позоришне представе које лутку, као основу, имају само у назнакама или је уопште немају. Ако се овај тренд настави, луткарство, које је ионако на маргинама културе, тотално ће изумрети. Сматрам да се зрењанинско луткарство и даље добро рангира у односу на Србију и регион упркос наведеним проблемима.



Једном приликом сте изјавили да има још тога да научите у луткарству. Из које сте представе, у чијем стварању сте учествовали, до сада највише научили?



- Ниједна уметност не може до краја да се научи. То је и чини изазовном. Сваки редитељ са собом доноси своје искуство, виђење и размишљање о представи што представља извор нових сазнања.



Осим луткарством, бавите се и музиком. Колико једно допуњује друго?



- Луткарство и музика су у мом случају нераскидиво повезани. Једно допуњује друго. Имао сам среће да се опробам и у компоновању музике за позоришне представе. То ми је још једно искуство више како у једној тако и у другој уметности.



Јесмо ли данас сви ми, више него икада раније, лутке у животној представи коју режирају политичари, бизнисмени и људи из сенке?



- Не бих рекао да смо лутке. За лутке је потребан аниматор, а реч аниматор је настала од речи анима, што значи душа. Пре бих рекао да смо сви ми у последњих тридесет година једнократна позоришна реквизита која се користи безброј пута и која је одавно уништена.



Ж. Балабан

 

Радио на педесетак представа



Данило Михњевић је рођен 7. априла 1975. године у Зрењанину. Завршио је Зрењанинску гимназију, а затим и луткарски студио у класи Јована Царана. Ангажован је од 1996. године у Народном позоришту “Тоша Јовановић” у Зрењанину. Радио је на преко педесет представа.