JABUKE REGULIŠU ŠEĆER U KRVI Na ovaj način najbolje ćete iskoristiti njene hranljive materije

Tu moć, vo­će i po­vr­će ima za­hva­lju­ju­ći hran­lji­vim ma­te­ri­ja­ma kao što su uglje­ni hi­dra­ti, vi­ta­mi­ni, mi­ne­ra­li, vlak­na, an­ti­ok­si­dan­si i fi­to­ke­mi­ka­li­je sa an­ti­tu­mor­skim svoj­stvi­ma, pi­še RTS.

Me­đu vo­ćem, ja­bu­ka, ko­ja je do­stup­na to­kom ce­le go­di­ne, za­slu­žu­je po­seb­nu pa­žnju. Jed­na sve­ža ja­bu­ka sa ko­rom i sa te­ži­nom od 150 gra­ma da­je pri­bli­žno 65 ka­lo­ri­ja, 15 gra­ma ras­tvor­lji­vih še­će­ra, 3,9 gra­ma vla­ka­na, 0,3 gra­ma pro­te­i­na, 114 mg ka­li­ju­ma i pet mi­li­gra­ma vi­ta­mi­na C, uz ma­lo ma­sti i na­tri­ju­ma.

- Ja­bu­ka je od­li­čan sa­ve­znik u bor­bi za zdrav kar­di­o­va­sku­lar­ni si­stem. Sa an­ti­in­fla­ma­tor­nim i an­ti­ok­si­da­tiv­nim svoj­stvi­ma i iz­vo­rom ras­tvor­lji­vih vla­ka­na, uklju­ču­ju­ći pek­tin, ja­bu­ke po­ma­žu u re­gu­li­sa­nju crev­ne bak­te­rij­ske flo­re. Pre­po­ru­ču­ju se i pro­tiv za­tvo­ra i di­ja­re­je, jer uz po­moć ne­ras­tvor­lji­vih vla­ka­na, pod­sti­ču zdra­vu pe­ri­stal­ti­ku cre­va - re­kla je nu­tri­ci­o­nist­ki­nja Maj­li Fio­ren­ti­ni.

Osim to­ga, na­po­mi­nje Fi­o­ren­ti­ni, ja­bu­ke po­ma­žu u re­gu­li­sa­nju ni­voa še­će­ra u kr­vi. Naj­bo­lje je ja­bu­ke uvr­sti­ti u do­ru­čak ili je­sti kao uži­nu, u kom­bi­na­ci­ji sa ne­ma­snim jo­gur­tom.

Mo­že se je­sti i ku­va­na, sa do­dat­kom ka­ka­oa ili ci­me­ta, kao de­sert. Tu je i do­bro po­zna­ta pi­ta sa ja­bu­ka­ma, ko­ja se od­lič­no sla­že uz ka­fu ili čaj. Ta­ko­đe, ako le­kar ne od­re­di dru­ga­či­je, i ja­bu­ko­vo sir­će tre­ba ko­ri­sti­ti kao pre­liv u sla­a­ta­ma. Ovo sir­će je iz­vor mi­ne­ral­nih so­li, or­gan­skih ki­se­li­na, pek­ti­na i vi­ta­mi­na i bo­lje ga pod­no­se oni ko­ji pa­te od ga­stro­in­te­sti­nal­nih pro­ble­ma u od­no­su na dru­ge vr­ste sir­će­ta.

Za­ni­mlji­vo je da se iza raz­li­či­te bo­je ko­re ja­bu­ka, kri­ju raz­li­či­te an­ti­in­fla­ma­tor­ne i an­ti­ok­si­da­tiv­ne sup­stan­ce.

- Ze­le­na ja­bu­ka kao što je gre­ni smit (Granny Smith) ima ma­lo še­će­ra i pu­no vla­ka­na, sni­ža­va ni­vo lo­šeg ho­le­ste­ro­la u kr­vi, po­bolj­ša­va funk­ci­o­ni­sa­nje de­be­log cre­va i sta­bi­li­zu­je ni­vo še­će­ra u kr­vi. Uz vi­ta­mi­ne A, B i C, ima zna­ča­jan sa­dr­žaj hlo­ro­fi­la (ko­ji da­je bo­ju ko­ri), moć­nog an­ti­ok­si­dan­sa ko­ji se još pro­u­ča­va zbog svog an­ti­in­fla­ma­tor­nog i an­ti­tu­mor­skog de­lo­va­nja - ob­ja­sni­la je nu­tri­ci­o­nist­ki­nja Fi­o­ren­ti­ni.

Žu­ta ja­bu­ka po­put zlat­nog de­li­še­sa (Gol­den De­li­ci­o­us) je do­bar sa­ve­znik u bor­bi pro­tiv umo­ra i stre­sa.

- Za­hva­lju­ju­ći sa­dr­ža­ju vi­ta­mi­na C i vi­ta­mi­na B1 obez­be­đu­je sna­gu i krep­kost, a kao bo­gat iz­vor vla­ka­na ta­ko­đe se sma­tra ko­ri­snom za kon­tro­lu ho­le­ste­ro­la i še­će­ra u kr­vi. Lu­te­in ko­ji sa­dr­ži, svo­jim an­ti­in­fla­ma­tor­nim dej­stvom, de­lu­je po­zi­tiv­no na zdra­vlje oči­ju i kog­ni­tiv­ne funk­ci­je. Be­ta ka­ro­ten kao an­ti­ok­si­dans nu­di broj­ne pred­no­sti za ko­žu i ko­sti a ima i an­ti­tu­mor­sko dej­stvo - do­da­je Fi­o­ren­ti­ni.

Cr­ve­na ja­bu­ka či­ji je naj­po­zna­ti­ji pred­stav­nik ve­ro­vat­no cr­ve­ni de­li­šes (Red De­li­ci­o­us) se iz­dva­ja po sa­dr­ža­ju pi­ru­va­ta ko­ji, ka­ko is­ti­če nu­tri­ci­o­nist­ki­nja, in­hi­bi­ra na­ku­plja­nje ma­sti. Sa­dr­ži an­ti­ok­si­dan­te kao što su kver­ce­tin ko­ji ima­ju pro­ti­vu­pal­ni i an­ti­kan­ce­ro­ge­ni efe­kat, kao i vi­ta­min C či­ja je va­žnost za imu­ni­tet do­bro po­zna­ta.