HRANOM PROTIV PREHLADE Neka jelovnik pomogne vašem imuno sistemu
Šta predstavlja dobru strategiju koja će pomoći imunom sistemu da izdrži test koji pred njega postavlja hladno jesenje vreme, umor, stres i neispavanost, pitali smo mr farmacije Dušana Obradovića.
Za mnoge je uspeh i radost ako im zima prođe bez nazeba ili gripa. Za ovo godišnje doba karakteristične su slave, hladno, košavsko i sve manje snežno vreme, studentski ispiti i sve ostalo što po rečima Dušana Obradovića, autora knjige „Vitamini u ishrani i zdravlju” (Data Status 2024), može biti test izdržljivosti našeg imunskog sistema. Kao posledica jakih i čestih napada na ovaj sistem nastaju bolesti koje se kreću u rasponu od obične prehlade, gripa do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja i posledica.
– Imuni sistem je za razliku od, recimo, kardio-vaskularnog, digestivnog i respiratornog, nevidljiv i bez određene lokacije. Imuni sistem je u stvari termin koji označava sve mehanizme koji služe za zaštitu i odbranu čovekovog organizma od „invazije” bakterija, virusa i otrova iz spoljašnje sredine – objašnjava Dušan Obradović, magistar farmacije i stručnjak medicinske biohemije, dodajući da je i danas jedina specifična terapija koju će vam dati vaš lekar ili farmaceut namenjena samo lečenju simptoma kao što su crveno grlo, zapušen ili potpuno otpušen nos sa obilnom količinom sekreta, uporno kijanje, kijavica, kašalj, i tako dalje.
– Malo saveta ili preporuka dobićete o ishrani koja može da spreči ili pomogne u lečenju zimskih infekcija. Nažalost, malo je i pouzdanih naučnih podataka na osnovu kojih lekar/farmaceut može pružiti savet bolesniku koja hrana ima dejstvo kada je organizam već napadnut. Jedini izuzetak je, još uvek i u najvećoj meri, vitamin C – naglašava naš sagovornik.
Povećan unos vitamina C
– Odavno je poznato, mada ne i potpuno naučno objašnjeno, da povećan unos vitamina C može da bude od koristi u prevenciji nazeba. Smatra se da dnevni unos 500 miligrama do 1.000 miligrama vitamina može da umanji jačinu, a verovatno i dužinu prehlade. Prema stavu dvostrukog nobelovca Linusa Paulinga (1901–1994), dnevni unos od jednog do dva grama vitamina C može sprečiti ili ublažiti jak nazeb. Uloga ovog vitamina u prevenciji ili lečenju prehlade još uvek je kontroverzna, bez obzira na veliki broj kontrolisanih ispitivanja. Rezultati kliničkih ispitivanja sa različitim dozama vitamina C (od 200 mg do 1.000 mg) pokazuju kako ovaj vitamin ne smanjuje učestalost prehlade, ali ima profilaktički efekat: smanjuje jačinu i trajanje nazeba za osam odsto kod odraslih i za 13,6 odsto kod dece – objašnjava Obradović i naglašava da primena vitamina C nakon pojave simptoma prehlade nema terapijski učinak.
– Povećan dnevni unos vitamina C savetuje se pušačima tokom cele godine, posebno zimi, kada udruženi efekti pušenja i onečišćenja u udahnutom vazduhu mogu dodatno smanjiti inače vrlo malu rezervu vitamina C u organizmu, primećuje stručnjak i dodaje:
– Ustanovljena je povezanost i sinergijski učinak vitamina C i cinka u poboljšanju imuniteta svojim komplementarnim dejstvom omogućavaju „duplu zaštitu” organizma: vitamin C je neophodan za održavanje ćelijske imunosti, a cink za stvaranje antitela. Proizvođači dodataka ishrani koriste opisanu naučnu činjenicu kao stručnu podlogu za formulaciju dijetetskih suplemenata sa vitaminom C i cinkom.
Dobra strategija
U razvijenim zemljama (uključujući Srbiju) potrošnja multivitaminskih preparata poprimila je razmere prave vitaminomanije, jer mnogi veruju da će posledice ishrane bogate rafinisanim šećerima i mastima koja zadovoljava energetske potrebe, na račun proteina, vitamina i minerala, moći da ublaže unosom vitaminsko-mineralnih dodatka ishrani, primećuje mr Obradović za Politikin Magazin.
– U takvoj ishrani nema klasične gladi, ali se zbog smanjenog unosa svežeg voća i povrća javlja takozvana skrivena glad za vitaminima i mineralima. Pošto oko polovine odraslih u Srbiji ne voli sveže voće i povrće, njihov imuni sistem je dodatno ugrožen u toku zime, posebno ako su još i duvanski uživaoci. Na njihovu sreću, laici i stručnjaci ističu beli luk kao dobru, prirodnu (ne baš mirišljavu) zaštitu od virusa. Kako beli luk utiče na koagulaciju (zgrušavanje) krvi, to se konzumacija belog luka ne preporučuje osobama na antikoagulantnoj terapiji – napominje stručnjak.
Dobra strategija za početak borbe protiv zimskih prehlada može se sažeti u sledećem: potrebno je da zdrava, mešovita ishrana, bogata voćem i povrćem bude u ravnoteži sa fizičkom aktivnošću i snom. Samo ovako izbalansirana kombinacija pravilne ishrane i životnih navika, omogućava efikasnu borbu protiv nazeba, gripa i drugih zimskih bolesti.
