Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

DOKTORI TVRDE Za vašu dugovečnost NAJVAŽNIJA JE OVA STVAR, A NIJE GENETIKA

28.01.2025. 17:16 17:37
Piše:
Izvor:
Dnevnik, Indeks
par
Foto: Pixabay

Koliko ćemo dugo živeti zavisi od kombinacije različitih faktora, poput genetike, načina života, pristupa zdravstvenoj zaštiti i nivoa stresa. Ipak, genetika čini samo 20 do 30 procenata ukupnog uticaja na dugovečnost, dok na preostalih 70 do 80 procenata utiču životni i faktori životne sredine.

„Zdravije starenje i kvalitet života više zavise od toga kako brinemo o sebi nego od samih gena,“ istakao je gastroenterolog i stručnjak za dugovečnost, dr Parta Nandi, za Parade.

Prema istraživanjima, promene u načinu života mogu značajno produžiti životni vek. Specijalista za lečenje gojaznosti i stručnjak za dugovečnost, dr. Mert Erogul, objašnjava: „Model zasnovan na podacima pokazao je da faktori poput prestanka pušenja, zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i održavanja zdrave telesne težine mogu produžiti životni vek do 23 godine za muškarce i 18 godina za žene.“

Ključ je u svakodnevnim navikama koje su pod našom kontrolom.

Ishrana je možda najvažniji faktor koji utiče na dugovečnost

Dr Nandi naglašava: „Studije o populacijama u 'plavim zonama', gde ljudi najduže žive, ukazuju na važnost biljnih, nutritivno bogatih prehrambenih navika.“ Namirnice poput pasulja, bogate vlaknima i antioksidansima, podržavaju zdravlje creva i smanjuju rizik od hroničnih bolesti. 

Pored toga, izbegavanje visokoprerađene hrane, alkohola i crvenog mesa takođe igra važnu ulogu.

Pored ishrane, redovna fizička aktivnost takođe ima veoma važan uticaj.

„Čak i umereno vežbanje, poput brzog hodanja, može dodati godine životu,“ kaže dr. Erogul, objašnjavajući kako vežbanje smanjuje upale i podstiče regeneraciju DNK na ćelijskom nivou.

Oba stručnjaka savetuju postepeno uvođenje promena – bilo dodavanjem povrća u obroke ili uključivanjem više kretanja u svakodnevni život – jer male promene s vremenom postaju nova rutina.

Izvor:
Dnevnik, Indeks
Piše:
Pošaljite komentar