BOLEST POLJUPCA MOŽE BITI JAKO OPASNA Evo kako da sprečite posledice koje mogu biti i kobne

I ova bolest može biti opasna, iako je u većini slučajeva blaga i prolazi bez ozbiljnih komplikacija poput rupture slezene, opstrukcije disajnih puteva, hematoloških i jetrenih komplikacija, kao i po život opasnog hemofagocitnog sindroma i slično. Specijalista za imunologiju za Net.hr otkrila je kako se mononukleoza leči, koji su njeni uzročnici i koji su simptomi te bolesti.

Šta je mononukleoza?
„Uzrok infektivne mononukleoze je Epstein-Barr virus (EBV) iz porodice herpes virusa. U ređim slučajevima drugi patogeni mogu biti uzročnici sindroma mononukleoze, od kojih je najčešći citomegalovirus (CMV). Takođe, infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV), adenovirusima, Toxoplasma gondii i humanim herpes virusom 6 (HHV-6) mogu se pojaviti kliničkom slikom nalik mononukleozi“, objasnila je lekarka.

Simptomi mononukleoze
Tipična klinička slika infektivne mononukleoze počinje umorom, malaksalošću, glavoboljom i povećanom telesnom temperaturom, nakon čega slede specifikum znakova: uvećani limfni čvorovi, upala grla, povećan broj limfocita u krvi sa prisustvom atipičnih limfocita i uvećana slezena.

„Infektivna mononukleoza obično predstavlja konstelaciju simptoma i znakova, pri čemu nijedan nije specifičan za samu bolest i ne mora se javiti kod svakog pacijenta“, rekla je doktorka.

Tok bolesti obično sledi predvidiv obrazac, iako može varirati kod pojedinaca. Nakon izlaganja EBV-u, simptomi se obično javljaju četiri do šest nedelja kasnije – razdoblje inkubacije, u kojem se virus razmnožava u telu bez izraženih simptoma.

Koliko traje mononukleoza?
„Nakon inkubacionog perioda javljaju se prvi simptomi poput izraženog umora, bola u grlu, vrućice i otučenih limfnih čvorova. Ova faza može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, a simptomi obično dostignu vrhunac u roku od jedne do dve nedelje, nakon čega počinje faza oporavka. U tom periodu pacijenti se postepeno bolje osećaju, a simptomi se povlače. Većina zdravih, imuno-kompetentnih osoba potpuno se oporavlja u roku od dve do četiri nedelje, iako je to individualno. Neki pojedinci mogu doživeti dugotrajne simptome, posebno umor, koji može trajati nekoliko meseci“, objasnila je lekarka.

Koliko dugo je mononukleoza zarazna?
„Nakon primarne infekcije, EBV ostaje doživotno u domaćinu, uglavnom u B limfocitima, i povremeno se asimptomatski izlučuje pljuvakom. Oralno izlučivanje obično traje od šest do 18 meseci nakon početne infekcije, ali je zabeleženo da može trajati i decenijama nakon oporavka. Prenos virusa se u većini slučajeva događa kontaktnom razmenom pljuvake. Međutim, samo oko pet posto pacijenata zarazi se od osobe koja je u fazi akutne infekcije. Češći je prenos putem pljuvačke između osobe koja nije zarazna i one koja je već preležala bolest, a kod koje je prisutno asimptomatsko izlučivanje virusa“, dodala je.

Oporavljanje kod mononukleoze
Doktorka je istakla da mononukleoza prolazi sama od sebe, a lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma:

„Uopšteno rečeno, mononukleoza je tipično samoograničavajuća bolest, što znači da prolazi bez specifičnog antivirusnog lečenja. Terapija se bazira na odmoru, adekvatnoj hidrataciji i ublažavanju bola. Savetuje se izbegavanje intenzivnog fizičkog napora tokom dva do tri nedelje. Aktivno lečenje se primenjuje uglavnom u slučajevima komplikacija i zavisi od njihove vrste, često uz primenu suprotnih mera i glukokortikoida.“

Može li se mononukleoza ponovo javiti?
Lekarka je otkrila da je moguće da se sindrom mononukleoze javi više puta tokom života.

„S obzirom na to da kliničku sliku sindroma mononukleoze mogu izazvati različiti patogeni, teoretski je moguće da se ona pojavi više puta – svaki put uzrokovana drugačijim agentom. U kliničkoj praksi, drugi najčešći uzročnik sindroma mononukleoze je CMV. Pored toga, opisani su retki slučajevi ponovnog javljanja infektivne mononukleoze uzrokovane EBV-om kod osoba koje su već preležale primarnu infekciju“, istakla je.

Ishrana kod mononukleoze
Oboleli od mononukleoze trebaju da unose puno tečnosti, a pored toga da izbegavaju rafiniranu hranu sa puno šećera, belim hlebom i testeninama.

„Nema specifičnih smernica koje se odnose na ishranu kod mononukleoze, ali se generalno preporučuje ishrana slična onoj za jetrene bolesti – bogata nutritivnim materijama i antioksidansima, poput lisnatog povrća, paprike i borovnica. Savetuje se izbegavanje rafinirane hrane sa puno šećera, belog hleba i testenina, konzumiranje manje crvenog, a više belog mesa, te unos pune količine tečnosti (voda, čajevi) kako bi se izbegla dehidracija i ublažila bol u grlu. Poželjno je izbegavati pića sa punim sadržajem kofeina, kao i alkohol“, kazala je doktorka za Net.hr.