Vanja Bokun Popović: Život ne daje više, no što sami sebi dajemo

Mada trenutno živi u Kotoru, može se reći da je građanka sveta, jer je rođena u Sarajevu, odrasla u Beogradu, a stasala u Americi. Učila je i predavala na tri kontinenta i preko deset zemalja, sarađujući sa stručnjacima iz oblasti neuropsihologije, pedagogije, kvantne fizike, filozofije ali i joge i šamanizma. Sprema doktorat iz psihologije u Americi, a nosilac je Urban Education Mastera i fakultetske diplome iz biznisa i menadžmenta. Raspolaže brojnim sertifikatima i licencama, no najviše ceni ono znanje koje prevazilazi pečat i papir.

- Verujem da je svako od nas došao na ovaj svet sa ličnom misijom, pregršt resursa i podrške u vidu prirodnih talenata i posebnim mestom za samoostvarenje. Deo moje misije je da osvetlim drugima put i time se predano bavim primenama vekovnih principa. Pokušavam da spojim nauku i intuiciju, vidljivo sa nevidljivim. U ovoj fazi posebno mesto za mene je pozicija učenika i saradnika nekih od vodećih svetskih umova i privilegija da ta znanja podelim s drugima.

 

Kakvo je bilo vaše lično iskustvo, dok niste pronašli svoj put?

- Na studijama u Americi, sve mi je naizgled išlo savršeno – zahvaljujući sportu i uspehu dobila sam stipendiju za master u Njujorku. Tamo sam se kretala u društvu uspešnih i kreativnih ljudi, a ipak imala utisak da mi se život raspada, jer sam izrasla u ženu koja živi u raskoraku između potencijala i realizacije i čeka da se neko ili nešto pojavi da je „otkrije“ i „spase“. U životu su mi se ponavljali jasni ciklusi, kao magični krugovi uspeha i poraza, a ja sam u želji da nešto promenim išla na svaki mogući čas samopomoći i pročitala svaku knjigu. No, vrtela sam se u krug. Tada odlučujem da odem na Bali i to se ispostavilo kao dobra odluka…

 

U svačijem životu postoje i pobede i porazi... Kako da nas pobede ne ponesu, a da u porazima ne klonemo?

- Život je satkan od polariteta – noć i dan, muška i ženska strana, pobeda i poraz. Ako gledamo na njih kao na dobre i loše krademo sebi priliku da u potpunosti uživamo u čitavom spektru ljudskog iskustva, da ga prigrlimo i integrišemo, te (p)ostanemo celoviti. Ako dozvolimo sebi tu širinu postojanja, život sam po sebi postane šarolika bajka, a igru pobede i poraza zameni posvećenost majstorstvu (engl. mastery). Mislim da je najveća zamka danas to što veliki broj ljudi hrli u pohode na pobede iz pogrešnih razloga i kada tamo stignu one budu kratkog daha i imaju prizvuk poraza. U pobedama nikada nećemo poleteti niti u porazima klonuti, ako to što činimo - činimo radi sebe, radi lične ekspanzije, radi čovečanstva, a ne radi nagrade.

 

Kako da poraz vidimo kao priliku da nešto naučimo?

- Jedan bistri američki mogul voli da kaže da ne postoji poraz – samo povratna informacija (engl. feedback). Ako imamo viziju, znamo kuda smo se zaputili ili ne znamo, ali osećamo – poraz nam dođe kao kada u mračnoj sobi tražimo prekidač za svetlo. Pipkamo, pipkamo, lupimo kolenom u ivicu stola, napipamo sto i zaobiđemo ga. Svet u kojem živimo nam neprestano šalje informacije, na nama je da naučimo da čitamo kod.

 

Često nam se u životu dešava da bez obzira na napore rezultat ne bude očekivajući, odnosno srazmeran trudu koji smo uložili. Zašto je to tako?

- To što opisujete je bolna realnost velikog broja ljudi, te je samo po sebi dragulj – nešto iz čega svi danas učimo. Lično sam dugo živela tu vrstu života i činilo mi se da sam žrtva sumanutih okolnosti. No, kada sam potražila profesionalnu pomoć i potpuno se posvetila fokusiranoj akciji, pronašla sam put do potpunog drugog stanja bivanja. Bilo bi neodgovorno od mene da generalizujem, ali u korenu problema je prećutna odluka da ostanemo tu gde jesmo. Život nam nikada neće dati više od onoga što sami sebi dajemo.

 

Koliko je bitno da percipiramo da smo mi odgovorni za ono što nam se dešava?

- Osnova svake terapije, mentorsko-klijentskog odnosa i saradnje je da svako prihvati odgovornost za sebe. Setite se kada smo bili deca, podrazumevalo se da uradimo domaći i budemo spremni za čas – ovo nije novi koncept. Meni se život u potpunosti promenio kada sam shvatila da sam ja tačka preseka – zajednički sadržilac svih svojih iskustava. Gde god da smo se zaputili od centralne važnosti je da preuzmemo odgovornost za kormilo svog jedrenjaka.

 

Zašto je to tako, da li postoji neko psihološko objašnjenje?

- Kada osoba krivi druge za sopstveno životno stanje na najosnovnijem nivou ukazuje na odbijanje da se prihvati lična odgovornost. Ovaj iskaz je surov, jer čim ovo čujete padaju vam na pamet teški slučajevi i pitanje kako je ta i ta osoba mogla da preuzme odgovornost za zločin ili nepravdu koji joj je nanet. Lična odgovornost u sebi nosi moć da povratimo sebi ono što nam je uzeto, da pokrenemo stvaralačke motore u sebi i rađamo novu istoriju – da izgradimo nove svetove. Mnoge ljude to plaši i radije se odlučuju za svoja limitirajuća uverenja-ubeđenja.

 

Da li postoje tehnike da se osveste takva uverenja?

- Danas nam je dato mnogo tehnika, terapeutskih pravaca, i metoda koji nam pomažu da osvetlimo sopstvena limitirajuća uverenja. Ja ne volim da preporučujem konkretne metode, jer mislim da je na svakome odgovornost da pronađe onu koja njemu prija ili još bolje da pronađe učitelja kojem neizmerno veruje.

Na koji način, tj. kojim tehnikama da promenimo svoja uverenja kada smo ih osvestili?

- Neki od pristupa koji su meni bile od značaja su -  kvantna psihologija, porodični poredak, kranio-sakralna terapija (metoda nežnog pritiska na kičmu i kosti glave s ciljem dovođenja nervnog sistema u harmoniju), kao i Sacred Money Archetypes za odnos prema novcu. Ipak, svoja uverenja menjamo kroz fokusiranu akciju. Često čujem kako se mnogi žale na „tolike lajf-koučeve“ i osećaju da su preplavljeni informacijama na temu samorazvoja. Njih volim da pitam šta rade ceo dan. Zato je fokusirano delovanje delić slagalice koji mnogima nedostaje, jer nakon što osvestimo svoja uverenja, bitno je da „učitamo“ nova, a to možemo samo ako promenimo svoje ponašanje.

 

Da li biste objasnili šta je fokusirano delovanje?

- Fokusirano delovanje nastupa kada prestanemo da se rasplinjavamo na hiljadu strana i preuzimamo isključivo korake koji su neophodni da bismo došli do ishoda koji želimo. Većina ljudi danas pronalazi izazovnim da ostane disciplinovana, dosledna i posvećena svojim vizijama, te da u svakodnevnom životu održi fokus samo na onim akcijama, ljudima, mestima i događajima koji ih vode napred.

 

Da li to možemo i sami ili nam je potreban stručnjak koji bi nam pomogao?

- Ako možete sami – sjajno! No, ako ne postižete željene rezultate i ne živite život koji strasno volite, samo se zapitajte dokle možete tako. Možda i preterujem, ali ja volim da sarađujem sa ljudima koji su dobri u tome što rade. Ne radim svoj sajt, ne bavim se digitalnim marketingom, logistikom i operacijama, ne rešavam probleme koji spadaju u tuđu specijalnost – za to uvek plaćam stručnjake. Kada bih vam napravila listu mojih mentora i plaćenih saradnika, verovatno biste se začudili, ali upravo zato što imam te divne ljude u svom životu, ja mogu potpuno posvećeno da se bavim onim u čemu leži moj dar.

 

Kako da barijere i svoje limite preoblikujemo da bismo dostigli svoj maksimum?

- Svoje limite nekada naprosto možemo da zaobiđemo, te da kroz saradnju sa drugima postignemo to što želimo. Iz ličnog iskustva garantujem da se svoj maksimum postiže kada posvećeno, ciljano i nepokolebljivo radimo stvari u kojima smo dobri. Ako vam išta stoji na tom putu, ne koprcajte se već potražite mentora.

 

Napisali ste knjigu „Mi gradimo novi svet“. Kakvi bi trebalo da budu graditelji i kakav je to novi svet koji bi sagradili?

- Zrno Novog Sveta je u svima nama koji se u ovo vreme osećamo pozvani da se menjamo i realizujemo. Taj Novi Svet je društvo saradnje, prihvatanja različitosti, stvaralaštva, jakih zajednica na zdravim temeljima, posvećenosti čovečanstvu. Zvuči rajski i nedostižno, ali je već tu. Za čitaoce kojima je teško ovo možda sada da zamisle preporučujem da se sete odrastanja u ex-YU – to nije bilo tako davno i utopijski. U nama je.

Marina Jablanov Stojanović

Preokret na Baliju: Vanja Bokun Popović Foto: privatna arhiva