Ninine mustre: Vidim te
Imamo pet čula. Tako smo naučeni. Čulo vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa. Ima i onih suptilnih, za koje ovih pet priznatih nisu nadležni, što bi se reklo „nisu u njihovom reonu“.
Tako ta neobjašnjiva, nevidljiva, neopipljiva i nečujna čula čekaju da budu otkrivena, objašnjena i priznata. Do tada, šta nam je tu nam je, moramo da se snalazimo i sa ovih pet na koje je pao sav teret doživljaja i objašnjenja sveta i života. Međutim, nekako nam tokom odrastanja izmakne njihova dublja svrha: da uz njihovu pomoć istražujemo i kao ljudska bića napredujemo i ispada da nam služe isključivo da ih zadovoljimo, a za ostale njihove potencijale u većini slučajeva ne marimo.
I to je u redu. Nismo svi stvoreni da istražujemo, proučavamo i svesnost proširujemo, mada je moje stanovište da smo uprao zbog toga ovde, ali 'ajde, recimo da nismo. Kada se ponašamo tako kao da je jedina svrha da zadovoljimo svoja čula, onda postoje dva ishoda: ili smo u potpunosti posvećeni sve većem i većem zadovoljstvu, ne mareći za posledice preterivanja bilo koje vrste, ili smo posvećeni patnji što ne uspevamo da svoja čula zadovoljimo. I jedno i drugo stanje vode u neku vrstu devijantnog stanja i drži nas u začaranom krugu iz kojeg sve i da hoćemo, ne možemo da vidimo izlaz. A u glavnom nećemo. Većina nas misli da je tako kako mora da bude i ništa ne preduzimamo. Neki imaju sreće pa ih neka velika nevolja trgne na vreme da počnu da razmišljaju o tome kako da sami utiču na sopstveni život, a neki kao ja na primer, dočekaju neke „ozbiljnije“ godine pa počnu da sebe malo dublje posmatraju. Ja se sve više okrećem svojim dobro poznatim čulima i koristim ih da istražujem i da nadam se, napredujem. Krenula sam od onog koje obično stavljamo na prvo mesto, mada je svako čulo na svoj način najvažnije, krenula sam od čula vida. Počelo je od filma Avatar i pozdrava „Vidim te“ koji me je jako dirnuo, a pojašnjenje je stiglo od Majkla Brauna, pisca priručnika za obolele od autoimunih i svih drugih bolesti „Proces prisutnosti“.
On u jednom svom radu govori o ogromnoj moći koju imaju te dve reči „Vidim te“, i ja sam počela veoma često da ih koristim. Koristim ih u situacijama kada primetim da se ponašam kao po nekom obrascu: uvek me rastuže ili razbesne slične pojave ili događaji, a neke druge, na koje reaguju drugi ljudi, uopšte me ne dotiču. Poverovala sam Majklu da je to moje ponašanje od detinjstva uslovljeno i da su uzroci energetske prirode, odavno usađeni u energetsku strukturu moje ličnosti. Uz dugotrajno vežbanje, uspevam da prepoznam trenutke kada burno reagujem, da se zaustavim i u sebi kažem „Vidim te“. Napetost koja obavezno prati to moje reagovanje, ođednom splasne i lagano nestane. Uverila sam se mnogo puta koliko je to moćno, iako fizički ne vidim ono što nekim unutrašnjim osećajem znam da vidim.
Sledeći koraci koje preduzimam jesu da malo ozbiljnije poradim i na ostalim čulima. Mogu da mislim kakve ću „alate“ za poboljšanje kvaliteta života da otkrijem kada naučim da svesnije koristim i ostala čula. Imam osećaj da će moj život da postane praznik za oči i za sva ostala čula, a i vas već vidim!
Nina Martinović Armbruster
