Ninine mustre: Premeštanje
NOVI SAD: Svi mi koji trenutno živimo na planeti Zemlji, učestvujemo u jednoj velikoj seobi. Nije ta seoba u vezi sa određenim mestom prebivališta, niti se radi o fizičkom preseljenju većeg broja ljudi, mada svakako ima i toga. Ono što ja vidim, doživljavam i osećam, u vezi je sa promenom stvarnosti u kojoj živim.
Veliki mudraci iz prošlosti, kao i aktuelni mislioci i učitelji, govore o novoj Zemlji koja se rađa, a koju svi zajedno stvaramo svojim mislima, rečima i delima. Ovo rađanje nove Zemlje, u stvari je prelazak planete u novu dimenziju. U tom premeštanju, hteli ne hteli, svi učestvujemo kolektivno.
Priznajem da mi je prilično nejasno šta ta nova dimenzija znači, i kako se sve to odigrava u stvarnom svetu, mislim u ovom fizičkom, opipljivom, ali ta nejasnoća se momentalno razbistri kada se oslonim na svoj unutrašnji osećaj. S obzirom na to, da sam naučena da kroz život u glavnom upravljam logikom, nije ni čudo što imam nejasnoće. Logika se zasniva na naučenim ili nasleđenim obrascima ponašanja, verovanja i razmišljanja, a ako se rađa nova Zemlja, onda ništa što sam do sada naučila i usvojila nema veze sa njom, inače ne bi bila nova, bila bi samo varijacija nečeg starog.
Uvidela sam da je zato jedini ispravan način da dokučim ponešto o toj novoj dimenziji na toj novoj Zemlji, da isključim logiku i da odgovore potražim u dubokoj tišini koju sebi svakodnevno, barem na kratko priuštim. Nakon tih stanja tišine i opuštanja, obavezno mi se desi da mi u stvarnost bane osoba koja jednostavnim rečima govori baš na temu koja me zanima i sve mi se kockice lepo slože. Rezultat jednog od takvih ličnih istraživanja doveo je i do prve rečenice iz ove priče, da svi mi učestvujemo u jednoj velikoj seobi. Ove tri dimenzije u kojim trenutno živimo, doživljavaju svoju transformaciju.
To je svakome jasno kada pogleda šta se dešava po svetu. Krajnosti su sve izraženije i promene su neminovne. To je kao da živim u prostoru kojem je evidentno krajnje vreme da se menja. Recimo da nemam mogućnosti za potpuno novi stan, a ni za novi nameštaj. Da bih promenila osećaj u stanu, da bi se stvorila harmonija i prijatnost, preostaje mi da promenim raspored u stanu i da iz njega izbacim sve ono što više nije prijatno niti upotrebljivo. Na planetarnom nivou to znači da pošto nemamo mogućnosti da se preselimo na novu planetu, moramo da sredimo situaciju na ovoj, koju imamo.
Svako od nas na svoj način učestvuje u tom „sređivanju“. Neko će da vuče nameštaj tamo vamo, dok ne nađe odgovarajući raspored. Drugi će da se raspravljaju o tome koji je položaj bolji i da se ljute jer smatraju da su samo oni u pravu, možda će čak doći i do fizičkog sukoba, treći će sve to da posmaraju i da čekaju da se prašina slegne, pa da je lepo obrišu i sve na kraju uglancaju. Kojoj god da grupi ljudi pripadamo, osećam da je najvažnije da sve to primećujemo i da svesno u tim promenama učestvujemo.
Kada premeštanje bude gotovo, iako u istom stanu, tj. na istoj planeti, osećaj će biti sasvim nov. I najzad ćemo se naći na toj novoj Zemlji, u toj novoj dimenziji. Jedva čekam.
Nina Martinović Armbruster
