Ninine mustre: Lilava korpa
Ljubičasta boja mi je uvek bila nekako posebno draga.
Možda razlog leži u tome što se u njoj spajaju vatrena crvena i hladna plava, pa te dve suprotnosti daju savršenu kombinaciju koja dokazuje da suprotnosti zajedno kreiraju nešto sasvim novo, što sadrži osobine od obe krajnosti. A možda zato što je moja mama jako volela tu boju i što joj je besprekorno stajala. Ona ju je zvala „lilava“, a pored nekoliko odevnih predmeta koje je sa radošću nosila, počast toj boji je odavala i kroz razne, ljubičaste predmete.
Jednoga dana, svoju staru, četvrtastu, plavu korpu za veš, zamenila je jednom okruglom korpom sa nacrtanim povrćem na dnu. Boja je bila baš onakva kakvu je volela: ljubičasta, tačnije lilava. Za razliku od prethodne, lilava je korpa imala ručku, pa je veš mogao lakše da se transportuje do mesta na kojem je bilo predviđeno da se prostire. Nosila ga je na krov zgrade, ili dole iza zgrade, gde je nekoliko komšinica koristilo žice razapete između borova. To je mesto moglo lepo da se vidi sa prozora, tako da nije bilo brige da li će neko da ukrade neki komad. A i druga su vremena bila, niti se toliko kralo, niti se toliko strahovalo kao danas.
Među stvarima koje sam od mame nasledila kada je otišla u neku drugu stvarnost, bila je i ta lilava korpa. Taj ljubičasti simbol svežine i čistoće, obnavljanja i pročišćavanja i posle više od tri decenije, služi kao i prvog dana. Ja sam mu promenila namenu. Sada je to korpa koja stoji u dnu male ostave i puni se stvarčicama koje nosimo kada krenemo kod tate i žene mu u posetu. Tu stanu prazne, kartonske kutije od jaja, staklene tegle koje će tamo na selu nečemu sigurno poslužiti, boce za vino i rakiju i poneka sitnica od alata koji će nam zatrebati u dvorištu ili u bašti.
Stane još ponešto što ponesemo kao dar i sve se to uvek tako lepo upakuje u okruglu lilavu korpu koja ima svoje posebno mesto u gepeku. A u povratku, korpa je puna spakovanih jela i kolača, voća, povrća, mladog luka i salate, koje nam njih dvoje uvek spreme. I tako je godinama. Lilava korpa je i dalje važan činilac mog života i njena simbolika, godinama se raslojava, obogaćuje i uvek me nežno raduje. Ona sada simbolizuje bogatstvo i raskoš ukusa i boja, radost davanja i primanja, i podseća na iskazivanje pažnje sitnicama i krupnicama.
Ljubičaste boje u prirodi nema mnogo. Možda su zato nežne i mirisne ljubičice mnogima omiljeno cveće. U psihologiji se tvrdi da nosi simboliku otmenosti, ženstvenosti i romantike. A ponegde nailazim i na simboliku duhovnosti, dostojanstva i jedinstvenosti. Oni koji tvrde da vide boje oko nas, govore da iz mesta gde stoji kruna na glavi, izvire upravo ljubičasta boja, te nas ona spaja sa kosmosom, sa znanjem povezanim sa višim umom, sa univerzalnom inteligencijom, i predstavlja spoj tela sa onim izvan njega.
Zbog svega toga, ali i zbog nasleđene naklonosti ka „lilavoj“ od mame, ja svemu ljubičastom pridajem posebnu pažnju. Lilava korpa ima važno mesto u mom životu, iako je sačinjena od meni mrske plastike. Možda mi baš ona pomaže da shvatim da su sve suprotnosti u životu, samo dva kraja jednog te istog.
Nina Martinović Armbruster