НИНИНЕ МУСТРЕ: Пажња је моћ
НОВИ САД: Још увек ме изненади када људи кажу да не верују у постојање било какве енергије коју не видимо, а која ипак на неки начин има утицаја на наш живот. Рекао би човек да је већ свима јасно колико неке невидљиве силе управљају нашом стварношћу, јер се то толико пута показало у разним животним ситуацијама.
Неким људима ни стотине доказа нису довољни да поверују да својим мислима градимо своју стварност, вероватно зато што тај концепт подразумева да преузмемо одговорност за свој живот и прекинемо да кривимо друге, или околности, или детињство, или државу, или политику за стање у којем се налазимо. А то многи једноставно не могу.
А онда се чудим сама себи што се уопште чудим. Па своју највећу моћ, а то је усмерена пажња, ми добровољно поклањамо свему што покуша да је привуче. Поклањамо је наметљивим и безобзирним људима, увек изнова очекујући неку нормалну комуникацију, а они нам само отму пажњу, па самим тим и енергију, јер енергија иде тамо куда усмеримо пажњу. Људи који живе у градовима временом забораве како да допуне своју енергију – одласком у природу, бављењем активностима које их радују, а друге не унесрећују, радујући се туђој срећи, гајећи биљке или радећи нешто креативно... Они се окрећу најближим изворима енергије, а то су други људи.
Познајем људе који чак и лепе вести саопштавају уз уздах као да најављују неку велику катастрофу, а када се сви око њих узнемиримо чекајући да чујемо о чему се ради, они као да се засијају док се ми остали некако издувамо. Дуго сам се питала зашто ми се и даље дешавају сусрети са таквим људима иако сам их свесна, а онда сам схватила да су то свакодневна тестирања не бих ли још више ојачала своју свесност. То ми је као нека свакодневна хигијена - као што се свак дан умивам тако и сваки дан вежбам да чувам своју енергију, да је не разбацујем олако и да је усмеравам са пажњом на оно што је за добробит моју и свих око мене.
Зато врло ретко гледам ТВ серије и сличне упијаче пажње за које се мисли да „одмарају мозак“ а у ствари га пуне потпуно непотребним и бескорисним, често и штетним садржајем, јер чим је пажња на нешто усмерена, мождани таласи прелазе у ткзв. Алфа стање у којем је мозак пријемчив за хипнозу и онда само упија све што му се са разних екрана сервира. А са екрана долази све мање смисленог садржаја.
Све ређе реагујем на људе и на ствари које не заслужују моју пажњу и тако чувам своју животну силу свесна да је људска пажња највећа људска моћ и вредност због које се управо води велики и немилосрдан светски рат. Храним својом пажњом само оно што додаје вредност мом животу и вежбам то свакодневно чувајући своју енергију за себе и људе око себе како бисмо креирали лепши свет у којем желимо да живимо.
