Ninine mustre: Nagradna vožnja
NOVI SAD: Povodom seoske slave kod moje pokojne majka-Jule, svakog leta bio bi postavljen luna park. Kao devojčurak, obožavala sam te dane i sa drugaricom bih išla u centar sela, igrala stoni fudbal, birala muziku iz džuboksa, a uveče su u Domu bile organizovane disko-večeri, a najviše sam volela vožnje ringišpilom i najave veselog, prilično promuklog ringipšpil-majstora preko isto toliko promuklog ozvučenja.
Imao je razne dosetke kojima je privlačio i zabavljao zainteresovane, ali najupečatljivija je bila ona kojom bi najavio nagradu za najspretniji par koji bi odgurivanjem u pravom momentu uspeo da dohvati plavu lutkicu okačenu malo izvan redovne putanje korpi na ringišpilu. „Krr, bzzz, krrr... Ko u'vati Lepu Brenu, dobije nagradnu vožnju! Krr, bzzz, krrrr...“
Vremenom je ta najava dobila veoma važnu ulogu u mom životu i često sam je prepričavala, ali u sve ozbiljnijem kontekstu. Nagradnu vožnju voze svi koji su u životu bili na nekoj prekretnici, svo koji su za dlaku izbegli prelazak na onu stranu i nastavili da žive. Posmatrajući takve ljude oko sebe, kao i svoje prekretnice kojih je bilo nekoliko, delim nas na dve grupe, na osnovu ponašanja nakon tog odsudnog trenutka. Jedni samo nastave da žive onako kako su živeli i do tada. Voze tu svoju vožnju kao da nije nagradna, kao da nije poklonjena, na isti način kao i vožnju pre nje. Još i često koriste tu nagradnu vožnju da se prisećaju prethodnih i optužuju onog ko ih je gurnuo, da je to uradio ovako i onako, sve u krug kukajući na ovo ili na ono što smatraju da nije fer u njihovoj vožnji. Te ih žulja lanac koji ih štiti, te ih nervira onaj ispred što se mnogo meškolji, te onaj iza što ih je naglo ili već nekako neodgovarajuće gurnuo. U drugu grupu ljudi ubrajam i sebe. Mi se radujemo svakom krugu te nagradne vožnje ispočetka. Uživamo u toj vožnji svesni da je poklonjena i da je moglo i da je ne bude, ne samo nje, nego ni jedne vožnje više! Zahvalni smo na poklonjenoj vožnji i koristi nam kao podsetnik u trenucima kada zaboravimo da smo nagrađeni, počašćeni, pomilovani... i primećujemo skoro svaki znak pored te kružne putanje koji nam ukazuje jesmo li na pravom putu, ili se vraćamo na stranputicu.
Neko ima sreću, pa dobije više nagradnih vožnji, pa uči polako da im se raduje i u njima uživa u svakom trenutku, a neko samo jednu, pa je iskoristi da preokrene stvari u korist života, a ne onoga što život nije. Neko ne kapira kolika je vrednost te nagradne vožnje, verujući da i sam može da plati vožnju kada god poželi. Ali za ovu životnu nije ustanovljena novčana nadoknada. Neki drugi ringišpil-majstor o tome odlučuje, ali i naš trud da se u svojoj korpi što bolje zaljuljamo i što više vinemo, i te kako se računa. I kao da od nekud čujem: „Krr, bzzz, krr...Bravo majstore, bravo šampinjone!“
Nina Martinović Armbruster
