NININE MUSTRE: Dva sy sveta

Razlog za to je jednostavan: rasprave su odavno prestale da budu konstruktivne, nego su postale poprišta borbe oko toga čije je „ja sam u pravu“ jače. A kao posledica toga pojavljuje se i neminovan epilog svake rasprave, a to je da ako ne misliš kao ja, onda si neprijatelj i automatski ne možemo normalno da komuniciramo. Zbog toga odvajanje nije moja tema i uvek se trudim da nađem šta je ono što nam je zajedničko, a ne ono što nas razdvaja.

Na jednom drugom, mnogo većem i višem nivou postoji ipak neminovnost odvajanja koja se poslednjih par decenija sve jasnije vidi. Jedan deo stvarnosti kakvu smo do sada dobro upoznali, prilagođava se i prihvata okolnosti  sa idejom da pojedinac ništa ne može da promeni i odlučno uleće u borbu oko svake bačene koske, jer tako i svi ostali u kavezu rade. Oni i svoju decu uče agresiji, manipulaciji, lažima i grubostima svake vrste, jer tako jedino po njihovom uverenjeu mogu da opstanu, pa i da uspeju u životu. Drugi deo stvarnosti i pored očiglednih okolnosti oseća da mora nešto da preduzme, ne želi da uleće u besmislene, a krvave borbe oko bačene koske, jer je već shvatio da nakon svake koske stiže nova oko koje će morati da se bore, kako bi bili u skladu sa vremenom u kojem žive. Oni biraju da se posvete nekim osnovnim ljudskim vrednostima, da u sebi potraže odgovore na najvažnija pitanja i da sebe iz temelja menjaju kako bi i stvarnost u kojoj žive mogla da se menja. To je težak put. Znam to jer sam i ja upravo njega odabrala. Često je trnovitiji od onog u kavezu sa gladnim psima, jer je nama nepoznat, o tome nas nisu mnogo učili, nego smo ga sami iskusili, kroz razne životne nedaće dobro smo se izbrusili i ojačali, pa više ne želimo kroz bol i patnju da jačamo i da se razvijamo. Shvatili smo da ipak možemo da biramo kakvim životom želimo da živimo, ako sopstvene izgovore prepoznamo i naumimo da ih prevaziđemo.

Predaja može da bude opcija jedino ako se predajem životu samom. Ako se predajem onim principima za koje duboko u sebi osećam da su životodavni, poput ljubavi, istine, dobrote, empatije, humanosti i uživanja u lepoti samog življenja. Za mene su to principi kojima se upravljam i koje u pomoć pozivam kada god neku važnu odluku moram da donesem. Jasno vidim kako se dva sveta, dve stvarnosti u kojima je planeta, sve više razdvajaju i vidim kuda vodi ovaj koji sam odabrala. Taj svet nas vodi u harmoniju među bićima, balans među pojavama, i u saglasje sa prirodom i svim njenim čudima, ili bolje reći zakonima. Biram taj svet sa velikom radošću što je moje biranje u stvari njegovo stvaranje.