NAJAVLJUJU SE TROPSKI DANI Ovo se posebno savetuje, ŠTA raditi a ŠTA jesti (foto)

Kako se navodi, redovna fizička aktivnost nam pomaže u prevenciji hroničnih nezaraznih oboljenja kao što su dijabetes, bolesti srca i hipertenzija, a značajna je  i za održavanje telesne mase, kao i za mentalno zdravlje i poboljšanje kvaliteta života. 

"Fizička aktivnost se odnosi na svako kretanje koje dovodi do potrošnje energije. Za odrasle osobe, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preporučuje se 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta (hodanje, vožnja bicikla, neki vid rekreacije), a za adolescente 60 minuta umerene ili intenzivnije fizičke aktivnosti dnevno. Poslovi koji zahtevaju fizički rad i kućni poslovi su još jedan način da budemo fizički aktivni", ističe se u saopštenju.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019, oko 11 odsto stanovnika Srbije starosti od 18 do 64 godine provelo je u izvođenju fizičke aktivnosti, koja uključuje vožnju bicikla, sport, rekreaciju, barem 150 minuta nedeljno. 

"Topli dani koji su pred nama mogu da nam posluže kao izgovor za fizičku neaktivnost. Leti ne treba zapostaviti rekreativno vežbanje, već ga treba prilagoditi promenjenim uslovima spoljašnje sredine", navodi se u saopštenju.

Iz Batuta ukazuju da u uslovima visokih temperatura osnovni mehanizam odavanja toplote jeste putem znojenja, a znoj u kontaktu s kožom isparava i tako se ona rashlađuje. 

Ukoliko je, pored visoke temperature, u spoljašnjoj sredini visoka i vlažnost, znoj neće moći da isparava, imaćemo osećaj da nam se zalepio za kožu i to može još višeda poveća temperaturu tela.

Oni savetuju da, ukoliko se odlučimo za vežbanje na otvorenom, najbolje je započeti fizičku aktivnost u ranim jutarnjim ili u večernjim časovima, dok još spoljna temperatura nije visoka. 

"Kada je reč o vežbanju u teretanama, važno je da je prostor klimatizovan i da se vežbanje sprovodi pod stručnim nadzorom. U toku fizičke aktivnosti, kada se povećava stepen stvaranja toplote, od najvećeg značaja je adekvatan unos tečnosti. Tu se pre svega misli na vodu, koju treba unositi u manjim količinama, sve vreme trajanja vežbi. Energetska, slatka gazirana pića bi trebalo izbegavati", objasnili su oni.   

Hladni, slatki napici mogu brzo da nas rashlade, ali nas ne rehidriraju na odgovarajući način. 

Kako navode, potrebno je voditi računa i o tome da treba uneti vodu sobne temperature jer prilikom unosa hladne, dolazi do trenutnog rashlađenja nakon koga se pokreću procesi ponovnog zagrejavanja organizma. 

"Pored unosa vode, da bismo se osvežili, možemo da pojedemo voće ili povrće. Važna je i odeća u lojoj vežbamo, koja treba da bude komotna, od prirodnog materijala, da bi omogućila strujanje vazduha", rekli su iz Batuta.

Redovna fizička aktivnost, uz pravilnu ishranu, doprinosi našem zdravlju i od nje ne treba odustajati, bez obzira na godišnje doba.