НАЈАВЉУЈУ СЕ ТРОПСКИ ДАНИ Ово се посебно саветује, ШТА радити а ШТА јести (фото)

Како се наводи, редовна физичка активност нам помаже у превенцији хроничних незаразних обољења као што су дијабетес, болести срца и хипертензија, а значајна је  и за одржавање телесне масе, као и за ментално здравље и побољшање квалитета живота. 

"Физичка активност се односи на свако кретање које доводи до потрошње енергије. За одрасле особе, према Светској здравственој организацији, препоручује се 150 минута недељно физичке активности умереног интензитета (ходање, вожња бицикла, неки вид рекреације), а за адолесценте 60 минута умерене или интензивније физичке активности дневно. Послови који захтевају физички рад и кућни послови су још један начин да будемо физички активни", истиче се у саопштењу.

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије 2019, око 11 одсто становника Србије старости од 18 до 64 године провело је у извођењу физичке активности, која укључује вожњу бицикла, спорт, рекреацију, барем 150 минута недељно. 

"Топли дани који су пред нама могу да нам послуже као изговор за физичку неактивност. Лети не треба запоставити рекреативно вежбање, већ га треба прилагодити промењеним условима спољашње средине", наводи се у саопштењу.

Из Батута указују да у условима високих температура основни механизам одавања топлоте јесте путем знојења, а зној у контакту с кожом испарава и тако се она расхлађује. 

Уколико је, поред високе температуре, у спољашњој средини висока и влажност, зној неће моћи да испарава, имаћемо осећај да нам се залепио за кожу и то може још вишеда повећа температуру тела.

Они саветују да, уколико се одлучимо за вежбање на отвореном, најбоље је започети физичку активност у раним јутарњим или у вечерњим часовима, док још спољна температура није висока. 

"Када је реч о вежбању у теретанама, важно је да је простор климатизован и да се вежбање спроводи под стручним надзором. У току физичке активности, када се повећава степен стварања топлоте, од највећег значаја је адекватан унос течности. Ту се пре свега мисли на воду, коју треба уносити у мањим количинама, све време трајања вежби. Енергетска, слатка газирана пића би требало избегавати", објаснили су они.   

Хладни, слатки напици могу брзо да нас расхладе, али нас не рехидрирају на одговарајући начин. 

Како наводе, потребно је водити рачуна и о томе да треба унети воду собне температуре јер приликом уноса хладне, долази до тренутног расхлађења након кога се покрећу процеси поновног загрејавања организма. 

"Поред уноса воде, да бисмо се освежили, можемо да поједемо воће или поврће. Важна је и одећа у лојој вежбамо, која треба да буде комотна, од природног материјала, да би омогућила струјање ваздуха", рекли су из Батута.

Редовна физичка активност, уз правилну исхрану, доприноси нашем здрављу и од ње не треба одустајати, без обзира на годишње доба.