DR ZORANA TODOROVIĆ: Tajna hormona za bliskost i seks

Mnogo je odgovora na ovo jednostavno pitanje, a jedan od njih, sa stanovišta medicinskih nauka je da nam taj osećaj dolazi od hormona odnosno iz biohemijskih procesa koji su povezani sa neurotransmiterima u mozgu. O hormonima koji utiču na zdrav i srećan život razgovoramo sa dr Zoranom Todorović.

– Većina hormona sreće su i neurostransmiteri što znači da se ili proizvode u centralnom nervnom sistemu ili na njega deluju. Kada bi ih nabrajali onda bi to bili: dopamin, serotonin, endorfin, feniletilamin, noradrenalin (noreonefrin) i oksitocin. Svako od njih ima i neke druge uloge osim da nam proizvodi osećanje zadovoljstva i sreće.

Koliko je važan balans između ovih hormona?

– Veoma. Ne valja kada nedostaju, ali ni kada ih ima previše. Kao primer bih navela dopamin: ako se ovaj hormon previše luči možemo da imamo sumanute ideje i halucinacije što može da bude odrednica psihoze. S druge strane, nedostatak dopamina u određenim delovima mozga, koji učestvuju u kontroli pokreta, dovodi do Parkinsonove bolesti.

Dopamin je hormon koji se najčešće vezuje sa anticipiranjem pozitivnog ishoda i sitemom nagrada i kazni. To znači kada mi nešto lepo uradimo, a neko nas pohvali, ili sami sebe pohvalimo izluči se dopamin. Kada napravimo korak koji nas približava cilju takođe se luči dopamin. Za ovaj hormon se vezuje i osećanje euforične radosti. Skrenula bih pažnju da manipulisanje ovim sistemom nagrada i kazni leži u psihopatologiji zavisnosti.

Da li biste nam nešto rekli o serotoninu?

– To je hormon koji je najosetljiviji na hranu: recimo kada jedemo čokoladu, osetićemo zadovoljstvo – e, taj osećaj zadovoljstva se vezuje za serotonin. Ovaj hormon donosi odsustvo briga, vezan je za apetit, utiče na spavanje i seksualno ponašanje. Luči se u našim crevima i njegov prekusor (jedinjenje koje prethodi drugom jedinjenju) je triptofan, aminokiselina koja se ne stvara u našem organizmu već moramo da je unosimo kroz hranu. Namirnice bogate ovom materijom najbrže podižu nivo serotonina i obezbeđuju nam uživanje u hrani. To je razlog zašto više uživamo u slatkišima. Nije čudo što volimo da pojedemo sir, bananu ili čokoladu, jer tada naše telo dobije supstrat od kojeg se formira serotonin.

Veliku povezanost sa serotoninom ima melatonin, hormon koga aktivira sunčeva svetlost. Kada su zimi dani tmurni i nema sunca, tada ljudi najčešće budu depresivni. A kada ima manje serotonina, tada ima manje i melatonina – pa lošije spavamo. Što više spavamo stresnih hormona je manje, imuni sistem je bolji, jer melatonin čuva imuni sistem, a što više ima melatonina to će biti više i serotonina!

Da li serotonin ima veze s pamćenjem?

– Da, on je bitan i kod učenja – jer ako učimo ono što volimo – brže i pamtimo. Ali i ako je neki događaj povezan s negativnom emocijom mi ćemo to takođe zapamtiti. Mi ne pamtimo događaje, nego naše osećaje koji su vezani za te događaje – pa tako neko sećanje može da nam vrati određen miris ili muzika.

Kakve osećaje budi endorfin?

– Fizička aktivnost oslobađa endorfin i tada imamo osećaj zadovoljstva. Nema te euforije kao kod dopamina. On je endogeni morfin oslobađa od bola i stresa, odnosno on deluje kao sedativ i umanjuje naš osećaj bola. Zove se i hormon trkača na duge pruge, jer baš zbog lučenja endorfina maratonci mogu da izdrže taj ekstremni napor. Može da ga aktivira miris lavande i vanile, zatim ljuta hrana, čokolada, a od aktivnosti to je smeh, seks i sve druge fizičke aktivnosti. Može da se kaže da se endorfin stvara i luči u trenucima sreće, zadovoljstva, pobede.

Kakav je hormon feniletilamin?

– To je hormon o kome se ne zna mnogo, ali ga neki nazivaju molekulom ljubavi. Ukoliko se Kupidonova strela ne umoči u ovaj hormon – neće biti zaljubljivanja. Još dva hormona su zadužena za nastanak ljubavne euforije: dopamin i norepinefrin. Zapravo, feniletilamin pomaže oslobađanju dopamina, a on čini da se lepo osećamo, da smo euforični, a norepinefrin stimuliše produkciju adrenalina koji utiče, pored ostalog, da imamo „leptiriće u stomaku” i da naše srce ubrzano lupa. Kombinacija ove tri supstance dovodi do osećanja ljubavi, uzbuđenosti, blaženstva i sreće. Feniletilamin ne može dugo u kontinuitetu da se luči – zato je zaljubljenost prolazna.

Da li i na kojin način možemo uticati na lučenje hormona sreće?

– Sve ono što nam izaziva osećaj prijatnosti, sreće, zadovoljstva, blaženosti utiče i na lučenje ovih hormona. Znači, naši odnosi sa drugim ljudima, negovanje bliskosti sa drugim ljudima, potom hrana – jer mnogi sastojci u hrani utiču da se stvaraju hormoni sreće. Fizička aktivnost, masaža, zagrljaji (najmanje 12 dnevno), poljupci, maženje, boravak na suncu i u prirodi, zatim spavanje i san su takođe uslov za zdrav i srećan život. Uživajte partnerstvu, zajednici, u hobiju, pevanju, plesu… Prihvatite stvarnost i pozitivan stav prema životu i to da smo podržani i da je sve što se dešava za naše dobro. Odredite svoje ciljeve i malim koracima ih postižite – osetićete se dobro svaki put posle i najmanjeg postignuća. Okružite se mirisima, muzikom – sve to ima uticaja na osećanje sreće i zadovoljstva i naravno na lučenje hormona sreće. Velike istine su uvek jednostavne.

Da li biste nam rekli nešto i o oksitocinu?

– Oksitocin je hormon blažene ljubavi i bliskosti. To je hormon koji se luči posle porođaja i učvršćuje vezu majka – dete, ali je to hormon koji se luči tokom seksa, posle orgazma, pa takođe učestvuje u učvršćivanju partnerskih veza. Oksitocin vezuje ljude – kada pripremamo hranu za porodicu ili prijatelje, on se takođe luči. Pod njegovim dejstvom mi se osećamo razneženo, raspilavljeno, blaženo. To je hormon koji pospešuje kontrakcije u karlici i često se koristi u ginekologiji kod indukcije ili stimulacije započinjanja porođaja, ali i posle porođaja da bi se materica brže kontrahovala i vratila na svoju uobičajenu veličinu. On se luči i tokom dojenja deteta.

Šta se dešava kada je nivo oksitocina nizak?

– Bez njega bi naš život bio mehanički: dete sa niskim nivoom oksitocina se igra samo i ne oseća nedostatak zbog toga. Odrasle osobe često žive same i ne vole rad u timu i svaki kontakt im je problem. Imaju ozbiljni pogled, sa retkom ekspresijom emocija, lako se iritiraju i nemaju trenutke intenzivne radosti, niti interesovanje za druge i slabo su empatični, imaju malo socijalnih kontakata, nemaju bliske prijatelje, ne osmehuju se, oči im ne sijaju, imaju bolove u mišićima i tetivama… Generalno smanjen prag za bol, često difuzan bol u grudima, poremećaj sna, nemogućnost doživljaja orgazma kod žena ili erektivna disfunkcija kod muškaraca. Postporođajna depresija može biti uslovljena niskim nivoom oksitocina. Kako ga na prirodni način aktivirati – jednostavno – maženjem, grljenjem i poljupcima. Deca koju su tokom odrastanja mazili i grlili zadržavaju dobar odnos s porodicom. Sama pomisao na ljude koji su vas mazili odmah izaziva lučenje oksitocina!

Da li postoji neka terapija hormonima sreće, mogu li se oni uzimati kao medikamenti?

– Postoji mogućnost uzimanja melotonina kod ljudi koji imaju problem sa snom. Lekovi koje nazivamo anksioliticima koji se koriste u lečenju anksioznosti i depresije takođe imaju komponente koje podižu nivo serotonina, ali oni povećavaju i apetit – uopšteno uzevši sve što je hemija je i manipulacija sa prirodnim balansom. Hormoni sreće su u međusobnoj sprezi, ali deluju u saglasju i sa drugim hormonima, pa se lako može narušiti prirodan balans. Naš organizam je kompleksan i delom još uvek tajna za medicinu, a mi bi sve da pojednostavimo i da nađemo neka instant rešenja...

Marina Jablnanov Stojanović