ZAŠTO SE TANJIR NIKAD NE VRAĆA PRAZAN Ovaj običaj nasledili smo od Starih Grka NOSI JEDNO LEPO ŽENSKO IME
U Srbiji postoji običaj da se pozajmljeni predmet, naročito posuda za hranu, ne vraća "prazan" jer se veruje da vraćanje praznog predmeta može doneti lošu sreću, pa čak i siromaštvo.
Prema narodnom verovanju, kada se nešto pozajmi i vrati bez ikakvog sadržaja, na neki način se "zatvara krug" dobrih namera i razmene, što može negativno uticati na obe strane – kako onoga koji pozajmljuje, tako i onoga koji vraća.
Svi znamo za ovaj običaj, a posebno smo ga upražnjavali dok smo živeli neki sporiji život i družili se s komšijama i prijateljima. Pozajmljena šoljica pirinča, tanjir nedeljnih kolača koje najmlađi ukućanin odnese u komšiluk, obavezno su se vraćali uz neku bombonu ili žvaku, voćku, tek da ne budu prazni.
Ovaj običaj potiče iz verovanja da svako darivanje, čak i u najsitnijem obliku, pomaže održavanju dobre energije i blagostanja u kući. Zato se obično uz pozajmljeni tanjir ili posudu dodaje nešto sitno, da bi se pokazala zahvalnost, da se ne bi takmičilo s poklonom u vrednosti, i da bi se "otvorila vrata" za buduće blagoslove i dobrobit.
Praktikovanje ovog običaja dodatno jača međuljudske veze i simbolizuje obostranu podršku i prijateljstvo, što je duboko ukorenjeno u srpskoj kulturi i gostoprimstvu.
I snajka dobija poklon
Običaj je da novoj snajki komšije i rodbina donose raznovrsna jela i poslactice tokom prvih dana braka. Donesu pun tanjir, popiju kafu i usput ispričaju novopečenoj domaćici recepte. Snajka pamti recepte, sprema jela, puni prazne tanjire i vraća ih u znak zahvalnosti, pokazujući time kako je postala prava domaćica.
Stari Grci su takođe imali sličan običaj povezan sa razmenom poklona ili predmeta koji se ne vraćaju prazni.
U drevnoj grčkoj kulturi postojalo je verovanje u značaj uzvraćanja poklona kako bi se održala dobra volja i obezbedila sreća.
Ovaj koncept nazivao se ksenija, što je podrazumevalo međusobno gostoprimstvo, razmenu poklona i poštovanje prema gostima i domaćinima.
Uzvraćanje poklona ili dodavanje sitnice pri vraćanju nečega predstavljalo je način da se pokaže zahvalnost i osigura nastavak dobre volje i prijateljstva. Ova praksa bila je duboko ukorenjena u drevnoj grčkoj kulturi, jer je razmena poklona bila vid obaveze prema drugim ljudima, a izbegavanje tog običaja moglo je biti viđeno kao nepoštovanje ili kao izvor loše sreće.