ЗАШТО СЕ ТАЊИР НИКАД НЕ ВРАЋА ПРАЗАН Овај обичај наследили смо од Старих Грка НОСИ ЈЕДНО ЛЕПО ЖЕНСКО ИМЕ
У Србији постоји обичај да се позајмљени предмет, нарочито посуда за храну, не враћа "празан" јер се верује да враћање празног предмета може донети лошу срећу, па чак и сиромаштво.
Према народном веровању, када се нешто позајми и врати без икаквог садржаја, на неки начин се "затвара круг" добрих намера и размене, што може негативно утицати на обе стране – како онога који позајмљује, тако и онога који враћа.
Сви знамо за овај обичај, а посебно смо га упражњавали док смо живели неки спорији живот и дружили се с комшијама и пријатељима. Позајмљена шољица пиринча, тањир недељних колача које најмлађи укућанин однесе у комшилук, обавезно су се враћали уз неку бомбону или жваку, воћку, тек да не буду празни.
Овај обичај потиче из веровања да свако даривање, чак и у најситнијем облику, помаже одржавању добре енергије и благостања у кући. Зато се обично уз позајмљени тањир или посуду додаје нешто ситно, да би се показала захвалност, да се не би такмичило с поклоном у вредности, и да би се "отворила врата" за будуће благослове и добробит.
Практиковање овог обичаја додатно јача међуљудске везе и симболизује обострану подршку и пријатељство, што је дубоко укорењено у српској култури и гостопримству.
И снајка добија поклон
Обичај је да новој снајки комшије и родбина доносе разноврсна јела и послаcтице током првих дана брака. Донесу пун тањир, попију кафу и успут испричају новопеченој домаћици рецепте. Снајка памти рецепте, спрема јела, пуни празне тањире и враћа их у знак захвалности, показујући тиме како је постала права домаћица.
Стари Грци су такође имали сличан обичај повезан са разменом поклона или предмета који се не враћају празни.
У древној грчкој култури постојало је веровање у значај узвраћања поклона како би се одржала добра воља и обезбедила срећа.
Овај концепт називао се ксенија, што је подразумевало међусобно гостопримство, размену поклона и поштовање према гостима и домаћинима.
Узвраћање поклона или додавање ситнице при враћању нечега представљало је начин да се покаже захвалност и осигура наставак добре воље и пријатељства. Ова пракса била је дубоко укорењена у древној грчкој култури, јер је размена поклона била вид обавезе према другим људима, а избегавање тог обичаја могло је бити виђено као непоштовање или као извор лоше среће.