Susret s brahmarišijem Mohanđijem u Novom Sadu: Ono smo za čim tragamo

Našao se sam na brisanom prostoru. Njegova izolacija, agonija, bol i patnja naposletku su ga doveli do toga da istražuje duboko unutar sebe i da traga za dubljim smislom života… Himalaji su mu postali drugi dom gde je vreme provodio u meditaciji i molitvi pod vođstvom duhovnih majstora...

Posle sedam godina od nesreće, sudbina mu se osmehnula, pa je u njegov život ušla Novosađanka Biljana Radonić (sada Devi Mohan) koja ga je ohrabrila da podeli svoje unutrašnje bogatstvo sa svetom kao što je učinio s čitaocima TV magazina prilikom jednog susreta u Novom Sadu.

U životu mi je oduzeta većina stvari koje su mi bile bliske i dragocene, ili sa kojima sam bio duboko povezan (kad pogledam unazad, potpuno to razumem). Da mi nisu oduzete, danas ne bih sedeo ispred vas. Bio bih potpuno okupiran tim stvarima, sobom, svojom porodicom, svojim zadovoljstvima... Kad mi je sve to oduzeto, pripao sam celom svetu. Da sam imao u potpunosti dobar i ugodan život, da nisam prošao kroz bol, ljudi ne bi osećali povezanost sa mnom. Zato sam morao da iskusim mnogo više nego većina ljudi i da govorim iz ličnog iskustva!

Da li je težak životni put neizostavan deo duhovnih ljudi?

Isus Hrist je bio veoma moćan, neverovatno moćan. Mogao je lako da promeni svoju sudbinu i da izbegne raspeće. Da se Isus bojao krsta, danas ne bi postojalo hrišćanstvo.

Pogledajte u prošlost, svi veliki učitelji su pričali iz nekog oblika bola. Ne kažem da je to neophodno, ali to je sve deo života. Život nije uvek sreća i nije uvek tuga. Tako stoje stvari. Svi veliki učitelji kažu, „Nemojte se bojati bola.

Nemojte mu se opirati. Pustite da dođe i ode.” Kao što zadovoljstvo dolazi i odlazi, tako isto i bol dolazi i odlazi. Kad odgurnete bol od sebe, on postaje patnja. Dakle, patnja je naš izbor.

Zar zaista biramo patnju?

Svrha naše inkarnacije je iskustvo. Odakle onda dolazi patnja i zašto doživljavamo tugu?

Pa zato što se opiremo, zato dolazi do patnje. S druge strane, kad smo srećni, mi se uopšte ne opiremo, naprotiv. Međutim, kad dođe do tuge, mi pružamo otpor.

To se pretvara u patnju i problem je, što zbog našeg otpora ona traje duže. Dugoj patnji je uzrok opiranje.

Šta znači biti duhovni učitelj? Kako neko postaje duhovni učitelj? Koje odgovornosti to nosi sa sobom?

Rekao bih to ovako, ne treba da učite ribu da pliva. Isto tako, nikoga ne treba učiti da bude duhovan, jer smo svi duhovni po rođenju.

Kad to kažem, mislim da svako biće ima fizički aspekt (telo), mentalni aspekt (emocije), intelektualni aspekt (znanje, intelekt, inteligencija) i aspekt ega (ličnost).

Ovo su četiri glavna aspekta svakog bića. Bilo da je u pitanju pas, mačka… isto je. Ono što sve to pokreće jeste duh, tj. duša. Kad duša napusti telo, sve se ruši. Biti svestan duše predstavlja duhovnost.

Dakle, kad ste svesni da je duša ta koja utiče na funkcije vašeg tela, uma, inteligencije i da je sve povezano sa njom, onda shvatate da ste duhovni. Ova spoznaja je jedina koja vam je potrebna. To je izvan svih religija.

Da li se može biti neduhovan?

Ne. Međutim, neki ljudi su svesni, a neki ne. Kad osoba ima punu svest i kada je potpuno svesna da postoji duša koja pokreće fizičko telo, emocije, intelekt i ego, ona se naziva majstorom. Tako da je svako majstor na nekom nivou. Zato sebe i ne nazivam duhovnim učiteljem ili majstorom, jer smo svi duhovni majstori ili učitelji na svoj način.

Ne širim nikakvo učenje, niti prenosim znanje, moj život je poruka. S druge strane ne mogu reći: „Ovo je način da iskusite dušu!” i „Ovo je dobro, a ovo je loše.”

Zato mislim, da ako bih rekao da sam duhovni učitelj, to bi bilo pomalo drsko s moje strane. Radije bih rekao da sam srećan i zahvalan ako neko ima koristi od onoga što govorim, jer ako sam video svetlost i ako je neko video svetlost kroz mene, onda sam ja ispunio svoju misiju.

Kako da svako od nas otkrije svoju misiju, put, svoj zadatak?

Svi mi smo se rodili sa svrhom – da proživimo iskustvo. Da bismo mogli da ga steknemo dato nam je pet čula: oči, nos, uši, usta, koža, a da bi to postalo iskustvo dat nam je jedan um.

Um može iskusiti samo jednu stvar u određenom trenutku. Tako kada radimo više poslova istovremeno, to podrazumeva odsutnost uma. Da bismo imali doživljaj potpunog postojanja morali bismo da imamo potpunu koncentraciju…

Da li biste nam, kao srpski zet, rekli nešto o tome kako vidite Srbiju?

Veoma volim Srbiju, ne zato što mi je žena odavde (Novog Sada), već zbog toga što nisam osetio nikakvu razdvojenost. Osetio sam uvek da sam voljen, i poštovan. Veoma je lepo biti ovde.

Ovde je mnogo ljudi zainteresovano za istinsku duhovnost, pre svega mislim na istraživanje sopstvene unutrašnjosti. To je veoma dobar znak, jer čim vidite sebe u drugima, nećete imati nikakvih sukoba sa svetom. Možete samo sve da volite.

Tako da verujem da doprinosim društvu. Od kad sam prvi put došao ovde (pre 7 godina), pa dosad, mnogo ljudi se transformisalo i veoma sam srećan zbog toga. Lepo se osećam ovde.

Ne dolazim ovde onoliko često koliko bih želeo, ali se trudim da dođem bar jednom do dva puta godišnje.

Naša druga svrha je izražavanje. Jer mi nismo ni iznad, ni ispod drugih, niti smo jednaki sa drugima. Ne postoji niko poput nas, kao kreacije mi smo potpuni i jedinstveni. Kada bi svako od 7,5 milijardi ljudi razumeo jedinstvenost i delio ono što ima, bio bi mir u svetu.

Ne bi trebalo niko da govori o miru, mir bi postojao!

Zašto onda postoji konflikt i borba?

Zato što ne prepoznajemo da smo jedinstveni. Mi mislimo da smo nepotpuni, a to je igra uma, on stvara takav efekat.

Jedinstveni smo i upravo je to ono što treba da ispoljimo prema svetu. Bitno je i da budete svesni da ono što možete iskusiti danas, ne možete sutra.

Zato je, biti u sadašnjem trenutku i u potpunosti svestan iskustva, najbolji način na koji možete imati predivan život. Nema veze da li je u pitanju sreća ili tuga.

Kad se desi sreća, budite srećni. Kad se desi tuga, budite tužni. Tako da obe budu upotpunjene.

Ali ljudi često osećaju da su nepotpuni i da im nešto nedostaje… Zar je to samo igra uma?

Um traži upotpunjenje, pa se zaljubimo, imamo veze, imamo stvari kao što su novi mobilni telefoni, novi frižider, novi uređaji… Sve ovo služi kako bi se ispunio vakuum uma. Međutim, jeste li ikada razmišljali da noću kad spavate da vam ne treba ništa od toga i da ste zadovoljni u snu.

U dubokom snu, vi ste veoma srećni. To je ljudska priroda. Um u budnom stanju će vas uvek gurati i govoriti, „Hoću ovo, hoću ono” ili „Ja nisam kao ta osoba.”

Sve su to igre uma, jer će on uvek govoriti o nedostatku. Reći će, „Eh, da sam se rodio u Americi, stvari bi bile bolje.”

Nema garancije, svako mesto na svetu je isto. Sve zavisi od toga kako mi kreiramo, kakvi smo, takav će nam biti život.

Kako životu dati višu, bolju svrhu?

To je veoma jednostavno. Postavite sebi samo jedno pitanje, „Šta sam kao građanin Srbije uradio i dao za ovu zemlju do sada?”.

Tada vaša svrha postaje viša. Ne brinite za političku situaciju, ko je predsednik, premijer, to nije važno. Naravno, svi mi uzimamo od zemlje i to nas ne čini dobrim građanima.

Ono što nas čini dobrim građanima je ono što dajemo zemlji. Zato, ako hoćete da poboljšate svoju svrhu, doprinosite domovini više nego što ste od nje uzeli.

Nemojte obraćati pažnju na druge ljude i da li to vlada i mediji cene. To nije važno. Ako činim dobru stvar neću brinuti šta drugi misle.

Pritom doprinos ne mora biti novac, može biti vreme, znanje, ljubav, veština, pomoć siromašnima... Bilo šta što možete da uradite na svoj način. To čini vašu životnu svrhu potpunom.

Ako se koncentrišete na tu višu svrhu, sto posto sam siguran da ćete iskusiti ispunjenje.

Ipak, na svetu ne postoje samo lepe i dobre stvari. Kako se izboriti s negativnošću?

Negativnost je deo realnosti, kao što postoji dan, postoji i noć. Ona ide u paketu sa pozitivnošću. Uvek kažem ljudima – nemojte se boriti protiv negativnosti negativnošću.

Tako ćete uprljati ruke. Borite se protiv nje tako što ćete povećati ono što je dobro i lepo. Kao na primer: zamislite da u ovoj šolji ima blata i vode.

Ako pomešamo vodu i blato dobićemo prljavštinu. Ali ako nastavite da sipate čistu vodu, nakon nekog vremena, sve blato će nestati, a voda će postati čista.

Dakle, ulivajte u život sve više i više dobrih misli, lepih reči i dobrih dela. Samo se koncentrišite na ono pozitivno: misao, reč, delo. To će biti dobra odbrana protiv negativnosti.

U našem jeziku reči duhovnost i duhovitost imaju isti koren. Da li je istinska duhovnost povezana sa duhovitošću?

Prava duhovnost znači biti ono što jeste. Tada se javlja sreća. U sanskritu postoji jedna izreka: TAT TVAM ASI, koja znači ti si to. Šta god da tražite napolju, krije se unutra.

Istinska duhovnost znači prepoznavanje samih sebe. Biti ono što jesi, to je prava duhovnost. Duhovitost ulazi u priču u tom smislu da kad vidite sve ovo, počnete da se smejete, jer sve je šala.

Šta god da ljudi rade, pokušavaju da naprave nešto, da osvoje, zadrže… A na kraju dana, kao što ste došli praznih ruku, otići ćete praznih ruku.

Tako da ja gledam na život kao na jednu šalu. Sve je privremeno i sve se kreće. Samo budite srećni i volite bezuslovno. Vrlo jednostavno: volite druge kao što volite sebe.

Marina Jablanov Stojanović