ŠTA BI SE DESILO DA NEMAMO PRESTUPNU GODINU? Evo pravog odogovora, UOPŠTE NIJE NAIVNO
Da li ste se ikada zapitali zašto svake četiri godine imamo prestupnu godinu, a februaru se dodaje 29. dan? Odgovor se može naći u brojevima, istoriji i učenjima iza ovog fenomena. Za laike je matematika zapanjujuća i svedena na delić dana i minuta. Ponekad postoji čak i preskočna sekunda, ali malo ko zna da kada se to dogodi, piše Njujork Post.
Ono što treba znati je da prestupna godina postoji velikim delom da bi se meseci uskladili sa godišnjim događajima, uključujući ravnodnevice i solsticije, prema Laboratoriji za mlazni pogon na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. Ovo je da se nadoknadi činjenica da Zemljina orbita nije tačno 365 dana u godini. Putovanje traje oko šest sati duže od toga, kaže NASA, a prenosi Večernji.
Međutim, suprotno onome što bi neki verovali, nije svake četiri godine prestupna godina. Dodavanje prestupnog dana svake četiri godine učinilo bi kalendar više od 44 minuta dužim, prema Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemira. Kasnije, na predstojećem kalendaru (doći ćemo do njega), odlučeno je da godine deljive sa 100 ne prate pravilo četvorogodišnjeg prestupnog dana osim ako su takođe deljive sa 400.
U proteklih 500 godina nije bilo prestupnog dana 1700., 1800. i 1900. godine, ili ga je bilo 2000. godine. U narednih 500 godina, ako se poštuje praksa, neće biti prestupnih dana 2100, 2200, 2300 i 2500. godine. Sledeće prestupne godine su 2028, 2032 i 2036.
Šta bi bilo bez prestupnog dana?
Ništa dobro u smislu kada padaju veliki događaji, kada farmeri sade i kako su godišnja doba usklađena sa suncem i mesecom. „Bez prestupnih godina, posle nekoliko stotina godina imali bismo hladno leto“, rekao je Junas Kan, instruktor fizike na Univerzitetu Alabama u Birmingemu. „Božić bi bio u leto.“ Ne bi bilo snega. Božić više ne bi imao smisla’.
Ko je izmislio prestupnu godinu?
Drevne civilizacije su koristile kosmos da planiraju svoje živote, ali postoje i kalendari koji datiraju iz bronzanog doba. Zasnovali su se na lunarnim ili solarnim ciklusima, kao i mnogi današnji kalendari. Obično su bili ‘mesečno solarni’, koristeći oba.
Krstarica
