ШТА БИ СЕ ДЕСИЛО ДА НЕМАМО ПРЕСТУПНУ ГОДИНУ? Ево правог одоговора, УОПШТЕ НИЈЕ НАИВНО
Да ли сте се икада запитали зашто сваке четири године имамо преступну годину, а фебруару се додаје 29. дан? Одговор се може наћи у бројевима, историји и учењима иза овог феномена. За лаике је математика запањујућа и сведена на делић дана и минута. Понекад постоји чак и прескочна секунда, али мало ко зна да када се то догоди, пише Њујорк Пост.
Оно што треба знати је да преступна година постоји великим делом да би се месеци ускладили са годишњим догађајима, укључујући равнодневице и солстиције, према Лабораторији за млазни погон на Калифорнијском институту за технологију. Ово је да се надокнади чињеница да Земљина орбита није тачно 365 дана у години. Путовање траје око шест сати дуже од тога, каже НАСА, а преноси Вечерњи.
Међутим, супротно ономе што би неки веровали, није сваке четири године преступна година. Додавање преступног дана сваке четири године учинило би календар више од 44 минута дужим, према Националном музеју ваздухопловства и свемира. Касније, на предстојећем календару (доћи ћемо до њега), одлучено је да године дељиве са 100 не прате правило четворогодишњег преступног дана осим ако су такође дељиве са 400.
У протеклих 500 година није било преступног дана 1700., 1800. и 1900. године, или га је било 2000. године. У наредних 500 година, ако се поштује пракса, неће бити преступних дана 2100, 2200, 2300 и 2500. године. Следеће преступне године су 2028, 2032 и 2036.
Шта би било без преступног дана?
Ништа добро у смислу када падају велики догађаји, када фармери саде и како су годишња доба усклађена са сунцем и месецом. „Без преступних година, после неколико стотина година имали бисмо хладно лето“, рекао је Јунас Кан, инструктор физике на Универзитету Алабама у Бирмингему. „Божић би био у лето.“ Не би било снега. Божић више не би имао смисла’.
Ко је измислио преступну годину?
Древне цивилизације су користиле космос да планирају своје животе, али постоје и календари који датирају из бронзаног доба. Засновали су се на лунарним или соларним циклусима, као и многи данашњи календари. Обично су били ‘месечно соларни’, користећи оба.
Крстарица
