OČI U OČI SE GLEDAO SA LJUDOŽDERIMA Zoran je lovac na blago i jedan od retkih koji je uspeo da stigne do Kokosovog ostrva

BEOGRAD: Srbin, avanturista, obišao preko 100 zemalja, Dorćolac Zoran Zlatić (72) jedan je od najpoznatijih srpskih avanturista koji je do sada posetio i pregazio pet različitih kontinenata

Susretao se sa brojnim plemenima daleko od civilizacije, zagazio u prašume i dzungle, mačetom krčeći svoj put i jedući ono što bi pronašao u prirodi. Profesionalni je ronilac, sakupljač leptira i insekata, ali ono što je obeležilo njegova putovanja jeste potraga za blagom.

-Petnaest godina sam se pripremao za put na to famozno Kokosovo ostrvo koje se danas nalazi u sastavu Kostarike, za koje se smatra da je bilo svojevrsna banka gusara i da su tu svi oni ostvljali blago koje bi oteli. Za to ostrvo karte vam nisu potrebne, jer možete doći samo  ukoliki ronite.  Ekspedicija je trajala tri godine i moji prijatelji sa kojima sam išao i ja smo poslednji koji su dobili dozvolu od tamošnje vlade da tragamo za blagom. Danas je to nacionlani park i potraga za blagom, za koje se pretpostavlja da se nalazi u vodi, više nije dozvoljena. Ovo putovanje uništilo me je finansijki, ali nikad se nisam pokajao. Iksutvo koje sam doživeo ne može da se opiše. Specifična flora i fauna, mnogo endemskih vrsta. Celo ostrvo izgleda kao iz doba dinosaursa, rekao je Zoran za RINU.

Od beogradskog asflata, preko Kanade, Meksika, brazilskih šuma i dzungli,  pa sve do  vrele Afrike, ovom avantirusti, kako kaže, pored novca bila je potrebna i luda glava, koju je tokom velikih ekspedicija vrlo često nosio u torbi, jer nisu izostale ni posete ljudožderima. Ipak, najveći utisak na Zorana ostavili su pripadnici južnoameričkog domorodačkog plemena Janomami, koje je po svojim običajima i načinu života jedno od najspecifičnijih na planeti.

- Važe kao veoma agresivni i vrlo teško se dolazi do njih. Mi smo im doneli poklone u vidu onogo što im je najpotrebnije: so, udice, najloni i bili smo prihvaćeni. Ipak tamo sam se zadržao samo tri dana, jer je jedna njihova devojka misleći da sam najbogatiji čovek na svetu, jer imam motorni čamac i mačetu, poželela da se uda za mene. Nisam bio ni svestan, a našao sam se u ritualu venčanja, u kojem mladina majka maljem udara budećeg zeta u glavu, kako bi na taj način dokazao da je muško, da može da lovi i izdražava porodicu. Ali uspeo sam da izvučem živu glavu, kaže kroz osmeh ovaj svetski putnik.

Tokom svojih putovanja probao je mnogo egzotičnih jela, ali bilo je i onog što niko ne bi poželeo na svom meniju, poput umaka u majmunski mozak, pa sve do piva koji se na specifačn način pravi u plemenu Janomami.

- Starije žene uveče žvaću neku travu, kasnije to sve one ispljunu u jedno veliko bure, ostoji preko noći, kada fermentiše i ujutru se svi okupljaju oko tog bureta i služe pivom. To je bilo jako degutantno, ali da bismo ispoštovali domaćine morali smo i mi to probati i malo gucnuti, priseća se Zoran.

Sa svojih putovanja doneo je mnogo toga, što ga i danas podeseća na sve te zemlje koje je prošao i ljude koje je video. Pa tako samo u Zoranovim kolekcija mogu se videti otrovne strelice, motke za mučenje, lukovi i strele iz indijanskih plemena. Međutim, iako je obišao čitav svoj mir je pronašao na pašnjacima srpske planine  Zlatibor, ali ipak samo do neke nove avanture.

RINA