Ninine mustre: Vremeplov
Učestvovala sam u jednoj radionici preko interneta. Organizatorka je na društvenim mrežama upitala ko je zainteresovan za događaj i ko se javi, trebalo je da napiše u mejlu zašto želi da se priključi.
Od svih potencijalnih učesnika odabrano je dvadesetak među kojima sam bila i ja. Kako je radionica osmišljena, nije zanimljivo za ovu priču. Ono što jeste zanimljivo je susret potpuno različitih ljudi, sa različitih krajeva sveta, okupljenih oko slične ideje – da potraže rešenja kako da život na ovoj planeti bude lepši i prijatniji za sve, a pogotovo za istu tu našu planetu.
Nakon što smo u zajedničkom, smirenom i dubokom disanju postavili nameru da se svi lepo povežemo i uskladimo, svako je dobio priliku da ponešto kaže, da podeli svoje iskustvo, svoje uvide i zaključke, a neki su i pevali. Bilo je predivno iskustvo čuti prelepe melodije iz Australije, sa Havaja, iz Kanade, Austrije... i čuti kako različiti ljudi razmišljaju na istu temu, temu koja nam je svima od presudnog značaja, jer od opstanka naše planete zavisi i opstanak nas ljudi. Iako sam čula brojne zanimljive priče, osetila različite emocije ljudi koji su govorili ili pevali, najjači utisak od celog tog događaja ostavila je činjenica da smo mi u tom trenutku svi bili deo jednog vremeplova! Dok je koso jutarnje sunce provirivalo kroz moj krovni prozor, jedna je devojka pozdravljala pun i sjajan mesec koji je provirivao kroz njen krovni prozor. Kod nekih je bila duboka noć, kod nekih veče, a kod nekih jutro, kao kod mene. Pa zar to nije putovanje kroz vreme? U istom sam trenutku bila prisutna u svim vremenskim zonama, pripadala sam tamo jer sam komunicirala sa ljudima koji su i fizički tamo. Tako sam tih par sati provela putujući malo u prošlost, malo u budućnost i to sve u jednom istom trenutku. Nije mi prvi put da učestvujem u takvim događajima, nekima je to i svakodnevna praksa zahvaljujući toj moćnoj i naprednoj tehnologiji, ali nikada ranije nisam bila u prilici da sam trenutno u kontaktu sa ljudima širom planete. Kakav neobičan osećaj! Čini mi se kao da mi se mozak od tog dana prebacio na neki novi režim rada. Kao da sve što proživljavam ili što gledam, čitam ili radim, doživljavam na jedan malo drugačiji način. Kao kad se popnem na brdo, pa vidim malo širu sliku doline koja je pre penjanja izgledala kao sasvim drugačija i znatno manja.
Bila sam u vremeplovu! I sad sam u vremeplovu, samo nisam u direktnom kontaktu sa ljudima iz drugih vremenskih zona. U stvari jesam, u kontaktu sam. Ne putem interneta, niti telefona, nego putem misli, osećanja i putem zajedničkih želja i namera. Na svakom kraju planete u ovom trenutku živi neko kome je stalo da doprinese na bilo koji način da čovečanstvo živi lepše i radosnije. Ta vrsta stremljenja povezuje nas mnogo jače od bilo koje tehnologije koja nam samo služi kao pomoćno sredstvo da uvidimo koliko smo povezani i kako je sve moguće. Kada se udružimo i najzad prihvatimo da samo zajedno možemo snažno da delujemo, naše male ideje postaju velika dela. A vremeplovom stižemo i u najdalje predele neke smislenije stvarnosti.
Nina Martinović Armbruster
