Ninine mustre: Preporuke

Mogla sam da se posle subotnjeg pospremanja po kući malo odmorim, da prelenčarim prvi dan vikenda, ali nekako mi je bilo drago da mogu gledaocima da preporučim šta da pročitaju. Neko sam se vreme čudila kako nekoliko kolega koje je pozvala nije želelo da učestvuje. Za novinare je ogromna čast i nesvakidašnja prilika da mogu da govore u prvom licu jednine, da ne čitaju tuđe reči, da ne obrađuju zadate teme, nego da iskoriste taj medijski prostor da kažu nešto što im je važno. Da podele informaciju od koje će nekome sutra možda biti bolje. Oni su ovu priliku doživeli kao još jednu dosadnu obavezu. Šteta.

Ja sam tu priliku oberučke prihvatila. Zašto ne bih rekla koje knjige smatram vrednim pažnje? Nekome će stvarno od pomoći biti mojih nekoliko predloga uz kratko pojašnjenje o čemu se u knjigama radi. Možda će mu u trenutku dok govorim o knjizi sinuti ideja da je upravo tako nešto pravi poklon za njega ili nekog mu dragog. Ne govorim to čisto hipotetički, nego iz iskustva. Mi nismo ni svesni koliko naše reči, naše sugestije, a pogotovo otvorene preporuke na bilo koju temu, mogu nekome da pomognu, da mu u važnom momentu neke krize budu svetionik i pokažu pravac za dalje. Mnogo puta mi se dogodilo da mi neko sasvim nepoznat prepriča neku moju priču od pre desetak godina, tvrdeći da su mu te reči snažno uticale na život. Moje reči ispričane tuđim rečima u glavnom su mi skoro neprepoznatljive, ali poruka koja se očitava u ushićenju onoga ko je prenosi, u tek jedva primetnom svetlucanju nekog nejasnog ponosa u očima, jasna je kao dan. Poruka koju sam tada želela da pošaljem, stigla je na pravo mesto u pravom trenutku, na pravi način, i postigla upravo ono što joj je bio cilj: da se nešto pokrene, da se nešto promeni, da se nešto popravi. Desetine a možda i više ljudi radi „Tibetance“ koje od srca preporučujem kao svakodnevno vežbanje jer ja to radim već skoro dve decenije i koristi su ogromne. Tu su i razne vežbe svesnog disanja, recepti za jednostavna, a ukusna jela, vežbe za uši, masaža za oporavak od dugotrajnog gledanja u ekran... Lepo je kada me iznenade ti dragi, nepoznati ljudi kada mi se posle nekoliko godina zahvaljuju na nečemu što su čuli ili naučili zahvaljujući meni. Moj osećaj ushićenja u tom trenutku, ne da se opisati.

Verujem da je jako važno (osim što je lepo i prijatno) da sa drugima podelim, ono što uvidim, naučim, a posebno ono što na svojoj koži osetim. Zato sam između ostalog u toj emisiji spomenula knjige doktora Brusa Liptona, biologa koji na najbolji mogući način naučno potkrepljuje tvrdnje da je naš um iznad materije i da je važno da naučimo da prepoznamo kako naša uverenja oblikuju našu stvarnost, a onda, ako nam se ta stvarnost ne dopada, da je menjamo, menjajući ta uverenja. Jasno je da uverenje da se borbom sve postiže, ne donosi napredak čovečanstvu koje ulazi u doba podrške, razmene i saosećanja. Zbog toga je važno da svako da svoj doprinos i da podeli svoja znanja.    

Nina Martinović Armbruster

ninamartinovic.com