KO KASNO IDE NA SPAVANJE DOZIVA PROBLEME Loš san pravi dug spisak bolesti
Kako bismo uopšte nešto uradili da smo ranije zaspali? A imamo toliko toga da uradimo tokom dana da nam je žao što rano legnemo i „protraćimo“ slobodne večernje sate na spavanje.
Kada redovno kasno idemo na spavanje, telo se prilagođava, ali ne bez posledica. Kumulativni efekat ostajanja do kasno može se manifestovati na različite načine – od umora i lošeg raspoloženja do drugih zdravstvenih problema.
Ako ste među onima koji retko zaspiju pre ponoći, vreme je da saznate kako to utiče na vaše telo. Možda ćete posle ovoga dvaput razmisliti pre nego što ponovo ostanete budan do sitnih sati.
Hronični umor i smanjena produktivnost
Kasni odlazak u krevet često znači kraći san, a nedostatak sna direktno utiče na nivo energije i sposobnost koncentracije.
Možda ćete primetiti da vam je teže da se probudite ujutru, da se osećate usporeno i da imate poteškoća da se fokusirate tokom dana. Mozak jednostavno nema dovoljno vremena za regeneraciju, što može dovesti do problema sa pamćenjem i kreativnim razmišljanjem.
Hormonska neravnoteža i povećanje telesne težine
Spavanje ima ključnu ulogu u regulisanju hormona, uključujući one koji kontrolišu glad i metabolizam.
Kasni odlazak u krevet može poremetiti lučenje leptina i grelina, hormona koji regulišu osećaj sitosti i gladi, što može dovesti do povećanog apetita i prejedanja.
Ljudi koji nedovoljno spavaju češće posežu za visokokaloričnom i nezdravom hranom, što dugoročno može izazvati povećanje kilograma.
Povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti
Nedostatak sna je povezan sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i moždanog udara.
Kada se telo ne odmara dovoljno, dolazi do povećanja nivoa stresa, što može rezultirati povećanjem krvnog pritiska i zapaljenskim procesima u telu.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno idu kasno u krevet imaju veće šanse da razviju hipertenziju i probleme sa cirkulacijom.
Pored toga, nedostatak sna negativno utiče na nivo šećera u krvi, povećavajući rizik od dijabetesa tipa 2.
Oslabljen imuni sistem
Tokom sna, telo se obnavlja i proizvodi važne imune ćelije koje pomažu u borbi protiv infekcija. Ako redovno idete kasno u krevet, vaš imunološki sistem postaje slabiji, što vas čini podložnijim prehladama, gripu i drugim bolestima.
Nedostatak sna takođe usporava oporavak od bolesti i povreda, jer telo nema dovoljno vremena da regeneriše tkivo.
Problemi sa raspoloženjem
Spavanje i mentalno zdravlje su usko povezani, a ostajanje do kasno može povećati rizik od anksioznosti i stresa.
Kada ne spavate dovoljno, vaš mozak proizvodi više hormona stresa, poput kortizola, što može dovesti do osećaja anksioznosti i razdražljivosti.
Dugoročno, hronična deprivacija sna može negativno uticati na sposobnost donošenja odluka i emocionalnu kontrolu.
Prerano starenje kože
San je vreme kada se koža obnavlja i proizvodi kolagen, ključni protein za elastičnost i mladalački izgled. Ljudi koji nedovoljno spavaju često primećuju tamne krugove ispod očiju, beživotnu kožu i preuranjene bore.
Nedostatak sna povećava nivoe kortizola, hormona stresa, koji može razgraditi kolagen i smanjiti prirodnu sposobnost kože da zadrži vlagu. Ako želite blistavu i zdravu kožu, rano odlazak u krevet može biti vaš najbolji saveznik.