NEVEROVATNI REZULTATI NAUČNE STUDIJE Osobe koje čitaju imaju drugačiji mozak

To pokazuje istraživanje Mikaela Rola, profesora fonetike Univerziteta u Lundu.

- Broj ljudi koji čitaju iz zabave stalno opada. Polovina odraslih Britanaca kaže da ne čita redovno, što je skok sa 42% iz 2015, a skoro jedan od četvoro mladih od 16 do 24 godine kaže da nikad nije voleo da čita, pokazuje istraživanje The Reading Agency. Ali koje su posledice toga? Da li će gledanje videa umesto teksta uticati na naš mozak ili na našu evoluciju kao vrste. Moja nova studija, objavljena u Neuroimage, to otkriva – piše za The Conversation Mikael Rol.

Kako navodi, analizirao je podatke više od 1.000 ispitanika da bi otkrio kako različite sposobnosti utiču na anatomiju mozga.

Mikael Rol: Čitanje knjige nije samo lični izbor, to je rad u službi čovečanstva

- Struktura dva regiona leve hemisfere, koji su ključni za jezik, različiti su kod ljudi koji su dobri u čitanju. Jedan region je spoljni deo slepoočnog režnja. Levi slepoočni pol pomaže u asocijaciji i kategorizaciji različitih tipova važnih informacija. Da bi se shvatilo značenje na primer reči kao noga, ovaj region povezuje vizuelne, senzorne i motorne informacije sklapajući kako noge izgledaju, kako se kreću i kako ih osećamo. Drugi je Hešlov girus, deo gornjeg slepoočnog režnja u kome je slušni korteks. Bolje sposobnosti čitanja povezane su sa većim prednjim delom slepoočnog režnja u levoj hemisferi u poređenju sa desnom – naveo je Rol i dodao:

- Ima smisla da veći deo mozga posvećen značenju pomaže u boljem razumevanju reči, a samim tim i čitanju. Ono što deluje manje intuitivno je povezanost slušnog korteksa sa čitanjem. Zar nije čitanje uglavnom vizuelna veština? Ne samo vizuelna. Da bi se spojila slova sa zvucima govora, prvo moramo da budemo svesni kako jezik zvuči. Ova fonološka svesnost je dobro poznata kada deca uče čitanje. Tanji Hešlov girus ranije je povezivan sa disleksijom, koja značajno onemogućava čitanje. Moje istraživanje pokazuje da ove varijacije u debljini korteksa nisu jednostavna linija kod ljudi sa ili bez disleksije.

Struktura mozga, navodi Rol, može da nam kaže mnogo o čitalačkim sposobnostima

- Mozak je savitljiv, menja se kada učimo novu veštinu i vežbamo već postojeće. Na primer, mlade odrasle osobe koje proučavaju jezik povećavaju debljinu korteksa u oblastima za jezik. Slično tome, čitanje oblikuje slevi Hešlov girus i slepoočni režanj. Tako da, ako želite da Hešlov girus bude debeo i napreduje, uzmite dobru knjigu i počnite da čitate. Na kraju, treba razmotriti šta može da se desi nama kao vrsti ako manje koristimo sposobnosti čitanja. Čitanje knjige nije samo lični izbor, to je rad u službi čovečanstva – naveo je Mikael Rol.

(Telegraf Nauka/The Conversation)