НЕВЕРОВАТНИ РЕЗУЛТАТИ НАУЧНЕ СТУДИЈЕ Особе које читају имају другачији мозак
Особе које читају имају другачији мозак - развијеније структуре у два региона леве хемисфере.
То показује истраживање Микаела Рола, професора фонетике Универзитета у Лунду.
- Број људи који читају из забаве стално опада. Половина одраслих Британаца каже да не чита редовно, што је скок са 42% из 2015, а скоро један од четворо младих од 16 до 24 године каже да никад није волео да чита, показује истраживање The Реадинг Agency. Али које су последице тога? Да ли ће гледање видеа уместо текста утицати на наш мозак или на нашу еволуцију као врсте. Моја нова студија, објављена у Неуроимаге, то открива – пише за The Conversation Микаел Рол.
Како наводи, анализирао је податке више од 1.000 испитаника да би открио како различите способности утичу на анатомију мозга.
Микаел Рол: Читање књиге није само лични избор, то је рад у служби човечанства
- Структура два региона леве хемисфере, који су кључни за језик, различити су код људи који су добри у читању. Један регион је спољни део слепоочног режња. Леви слепоочни пол помаже у асоцијацији и категоризацији различитих типова важних информација. Да би се схватило значење на пример речи као нога, овај регион повезује визуелне, сензорне и моторне информације склапајући како ноге изгледају, како се крећу и како их осећамо. Други је Хешлов гирус, део горњег слепоочног режња у коме је слушни кортекс. Боље способности читања повезане су са већим предњим делом слепоочног режња у левој хемисфери у поређењу са десном – навео је Рол и додао:
- Има смисла да већи део мозга посвећен значењу помаже у бољем разумевању речи, а самим тим и читању. Оно што делује мање интуитивно је повезаност слушног кортекса са читањем. Зар није читање углавном визуелна вештина? Не само визуелна. Да би се спојила слова са звуцима говора, прво морамо да будемо свесни како језик звучи. Ова фонолошка свесност је добро позната када деца уче читање. Тањи Хешлов гирус раније је повезиван са дислексијом, која значајно онемогућава читање. Моје истраживање показује да ове варијације у дебљини кортекса нису једноставна линија код људи са или без дислексије.
Структура мозга, наводи Рол, може да нам каже много о читалачким способностима
- Мозак је савитљив, мења се када учимо нову вештину и вежбамо већ постојеће. На пример, младе одрасле особе које проучавају језик повећавају дебљину кортекса у областима за језик. Слично томе, читање обликује слеви Хешлов гирус и слепоочни режањ. Тако да, ако желите да Хешлов гирус буде дебео и напредује, узмите добру књигу и почните да читате. На крају, треба размотрити шта може да се деси нама као врсти ако мање користимо способности читања. Читање књиге није само лични избор, то је рад у служби човечанства – навео је Микаел Рол.
(Telegraf Nauka/The Conversation)