Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Kako izgleda život u Međunarodnoj svemirskoj stanici

02.02.2020. 16:32 16:36
Piše:
Foto: Luka Parmitano, foto: Youtube Printscreen

Luka Parmitano, italijanski astronaut koji se trenutno nalazi na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), nedavno je deci iz osnovne škole u Sremskoj Mitrovici približio život u svemiru, tokom njihovog direktnog razgovora koji im je obezbedila NASA.

Osnovci su stupili s njim u kontakt radio vezom i imali su manje od deset minuta da Luki postave 20 pitanja, jer veza može da se ostvari samo kada svemirska kapsula vidi zemlju na horizontu. Astronauti ovu praksu sprovode u mnogim državama, te na dečija pitanja odgovaraju veselo i strpljivo.

Glavnokomandujući na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) Luka Parmitano, jedan je od šest članova posade. Pored njega, trenutno su u kosmosu dve Amerikanke, jedan Amerikanac i dva Rusa. Zemljin najveći veštački satelit na kojem se nalaze astronauti služi za obavljanje istraživanja i eksperimenata iz biologije, praćenje planeta, ali i testiranje novih materijala i sistema. Članovi posade su Kristina Koh, Džesika Mejr, Endrju Morgan (SAD), Aleksandar Skvorcov i Oleks Pripočka (Rusija) i Luka Parmitano (Italija).

Život u svemiru, uprkos nepostojanju gravitacije, ne razlikuje se mnogo od života na zemlji. Astronauti spavaju u vertikalnom položaju, ali često organizuju druženja u kapsuli. Nikada ne propuštaju američki fudbal, niti Ligu šampiona. Svi astronauti imaju Instagram i redovno objavljuju selfije iz svemira.

Luka Parmitano (43) rođen je na Siciliji i bivši je pilot italijanskog vazduhoplovstva. Pre ovog zadatka radio je kao test pilot, a za astronauta je izabran u maju 2009. godine i prvi put se otisnuo u svemir istog meseca četiri godine kasnije. Time je postao najmlađi član jedne ekspedicije na Međunarodnoj svemirskoj stanici, sa nepunih 37 godina. Danas ima četiri misije za sobom - i 20 samostalno izvedenih eksperimenata - koje su trajale po nekoliko meseci i trenutno je 400 kilometara iznad nas u svemirskoj kapsuli. Ovaj italijanski inženjer i astronaut Evropske svemirske agencije (ESA) bio je pukovnik i pilot italijanske avijacije, oženjen je i otac dve ćerke, a takođe je i aktivan ronilac, bavi se snoubordingom, padobranstvom, dizanjem tegova i plivanjem, biciklizmom, dok u slobodno vreme voli da čita i sluša muziku, te je proglašen i za prvog svemirskog di-džeja. Nagrađen je srebrnom medaljom za aeronautičku hrabrost od predsednika Italije, a takođe jedan asteroid u svemiru nosi njegovo ime - 37627 Lukaparmitano.

- Najviše bih voleo da posetim Mars, mada ima toliko mesta koje bi voleo da posetim i na Zemlji, jer nisam imao priliku da putujem – rekao je  Parmitano i dodao da veruje da će neka od dece sa kojima je razgovarao možda biti u mogućnosti i da posete Mars.

Parmitano kaže da iz svemira mogu da se vide mnoge ljudske građevine, ali se vide i mala ostrva, luke i mnoge predivne stvari koje nisu imali prilike da vide na zemlji, ali jesu iz kosmosa, odakle izgledaju fantastično.


Iz svemira puštao muziku na Ibici

Astronaut MSS Luka Parmitano postao je prvi di-džej u svemiru kada je 13. avgusta prošle godine pustio svoj elektronski set muzike sa MSS tokom festivala na Ibici. Poznat je i po šetnji po svemiru 2013. godine kada je imao problema sa odelom, ali i po popravci alfa magnetskog spektometra izvan stanice sa drugim astronautom uz asistenciju NASE, koja je protekla uspešno, a zadatak proglašen najtežim od popravke Habla. Popravka je završena nakon četiri svemirske šetnje.


- Najdalja tačka koju možemo da vidimo udaljena je 6.000 kilometara i iz kapsule vidimo mnoge zvezde i planete, ali i gradove, građevine i pogled je svakako fenomenalan - kaže Parmitano. - Munje viđamo često, pogotovo noću i prizor je nestvaran, jer su po celom nebu, vidimo i velike oblake koji svetle pre nego što munja zasija.

Temperatura u kapsuli iznosi od 19 do 25 stepeni, što odgovara astronautima u odelima. Kada se astronauti povrede, moraju sami da saniraju ranu, a od pomoći im je mala apoteka koju imaju u svemirskoj stanici. Kada se razbole, sve čine kako bi što pre ozdravili, a znaju i da pozovu doktora zbog saveta, a ako ništa ne pomaže, uvek mogu da se vrate na zemlju.

- Ukoliko ne možemo da zaspimo, isti je slučaj kao i na zemlji, uzmemo da čitamo ili slušamo muziku, ali pošto se budimo vrlo rano, dobro je kada zaspimo na vreme - ističe glavnokomandujući na MSS. - Sami biramo muziku, koju aploudujemo sa zemlje i puštamo ih uglavnom sa računara. Kada je reč o zabavi, gledamo filmove, TV, slušamo muziku, družimo se, čitamo...

Parmitano ne može da izdvoji jednu stvar koja mu je omiljena kada je svemir u pitanju; deca mu zaista nisu postavljala laka pitanja, iako se naizgled tako činilo, ali bavljenje naukom, šetnje po svemiru, uzletanje i sletanje, kao i istraživanje samog kosmosa su svakako lep deo njegovog posla.

- Imamo više svemirskih odela i najvažnije je da su funkcionalna i da nas služe. Različito odelo koristimo za kapsulu, kao i za ono za šetnju po svemiru, koje nam i nije toliko važno koliko je udobno, već koliko je korisno - kaže astronaut Luka. - Život u svemiru nije težak, nekada može biti, ali postoje i teški poslovi na zemlji. Svakako je izazov, te izgleda nekad lako i teško istovremeno, ali svaki izazov čovek mora da prevaziđe.

Luka dodaje i da imaju sladoled, svakako bi ga jeli, ali na žalost ovaj dezert nije na meniju astronauta. Hrana se bira pažljivo još na zemlji pre uzletanja, te je Luka na meniju za taj dan imao šniclu i povrće, brokoli i sir.

Uzletanje i sletanje imaju svoje čari, jer kod uzletanja uvek postoji uzbuđenje zbog odlaska u avanturu, ističe Parmitano, a kod sletanja je uvek prisutna radost povratka kući svojoj porodici.

-Na stanici mi najviše fali ljudski kontakt i dodir sa zemlje, iako je teško izabrati samo jednu stvar, ali definitivno ćerkin zagrljaj je ono što mi najviše nedostaje - kaže Parmitano. Šetnje po svemiru su nešto na šta se astronauti moraju navići, kao i obavezno “crevo” kojim se moraju pričvrstiti za MSS, kako ne bi odleteli…

Kada se astronauti vrate na zemlji osećaju se vrlo teskobno, jer se u kosmosu naviknu na bestežinsko stanje.

- Ukoliko smo u svemiru šest meseci i duže, osećamo se jako, jako teško kada dođemo na Zemlju koja iz svemira izgleda prelepo. Pogled je fantastičan, a boje u kojima preovlađaju plava, bela i zelena nestvarne. Sve boje se prelivaju jedna u drugu i stapaju. Radujem se povratku na zemlju kada ću dodirnuti zemlju, osetiti vetar i samo mirisati stvari - kaže Luka, čija je i slika selfi iz kosmosa 2013. godine proglašena među 50 najboljih slika godine.

Maša Stakić

Piše:
Pošaljite komentar
„DNEVNIK“ u Mitrovici: Prva škola u Srbiji na vezi sa astronautima

„DNEVNIK“ u Mitrovici: Prva škola u Srbiji na vezi sa astronautima

28.01.2020. 19:31 19:39